Чин 3, Сцена 21: АНА, ПРЕЂАШЊИ
АНА (улази): Однела сам писмо; господин није био код куће.
ТОМА: Друго и друго (Ани) ти, девојчуро, одмах напоље из куће! Ниси више у мојој служби.
АНА: А зашто, господине?
ТОМА: Нећу да чујем ни речи приговора; одмах се пакуј.
АНА (безобразно): Ако вам баш нисам по вољи, не мора бити. Марим ја. (Оде лево).
ТОМА: Треће и треће… Да, овај… шта оно беше треће?…