Чин 3, Сцена 3: УЧИТЕЉ, ЈЕЛКИЦА
УЧИТЕЉ (гледа неповерљиво за Аном): Ко вам је ово?
ЈЕЛКИЦА: То нам је нова девојка; стару смо отпустили. Хоћу ли наставити да свирам?
УЧИТЕЉ: Не, забога. Дакле, јесте ли чули шта сам вам казао?
ЈЕЛКИЦА: Шта?
УЧИТЕЉ: Па да вас волим, да вас обожавам.
ЈЕЛКИЦА: Па зар то тако изгледа. Ја сам мислила сасвим је друкча љубав, а оно само се каже неколико слатких речи, и то је све.
УЧИТЕЉ: Није то све. Показаћу вам ја још. (Устане и дође јој за леђа). Ево, видите, и ово је љубав. (Шчепа је и силно је љуби).
ЈЕЛКИЦА: Јаој, шта радите то? Тужићу вас, богами! (Удари у плач. Слева се чује Томин глас).
УЧИТЕЉ: Свирајте, свирајте.
ЈЕЛКИЦА (кроз плач, хоће да свира, па не може, спусти виолину): Не умем, нећу, не умем.
УЧИТЕЉ (збуњено пева): Ге, е, еф, ге, ха…