Чин 3, Сцена 8: НАДА, ПРЕЂАШЊИ
НАДА (утрчи и љуби руку): Добар дан желим.
Гђа ЖИВАНОВИЋКА: Добар дан, душо, и добра ти срећа! Нека ти је срећно, дај боже! (Љуби је).
НАДА: Хвала. (Љуби јој опет руку).
Гђа ЖИВАНОВИЋКА: Па како се осећаш, јеси ли срећна, јеси ли задовољна?
НАДА: А што да нисам?
Гђа ЖИВАНОВИЋКА: Разуме се, душо моја, и треба да будеш срећна.
СТАНА: Хајде, Надо чедо, кажи Јелкици нека донесе слатко. Знаш да госпођа Живановићка воли твоје слатко.
НАДА: Одмах. (Одлази лево).