Чин 3, Сцена 4: ТОМА, ПРЕЂАШЊИ
ТОМА (држи писмо): Јелкице, реци мајци да одох мало послом; зову ме у банку. А што си ти плакала?
УЧИТЕЉ (збуњен): Молим лепо, ја сам је изгрдио мало; има једна нота коју не може никако да погоди.
ТОМА: Е, душо, нећу ја да плаћам бадава. Слушај г. учитеља и гледај да научиш ту ноту… То је ваљада нека тешка нота, али гледај да је научиш.
ЈЕЛКИЦА (скромно): Хоћу.
ТОМА (одлази).