Чин 2, Сцена 15: КАЈА, ПРЕЂАШЊИ
КАЈА (носи собом један завежљај и мачку. Чим уђе у собу, бризне у плач).
УЧИТЕЉ (осећајући да га нико не гледа, објашњава нешто сам себи на виолини).
СВИ (чим угледају Кају, бризну у гласан плач, не изузимајући ни самог Тому који би хтео то да сакрије).
КАЈА (не говорећи ни речи, прилази најпре Томи, пољуби га у руку, затим иде редом женскињу и грли их, па најзад загрли и учитеља музике. Плачући одлази и стаје на врата): Бог нека вас благослови и нека сте срећни! (Оде).
ЈЕЛКИЦА (одјури у собу плачући).
УЧИТЕЉ (одјури за њом): Молим!
НАДА (оде на задња врата и гледа за Кајом плачући. После извесне паузе тргне се и утрчи): Мајка, иде госпођа Томићка.
СТАНА (прибере се): Госпођа Томићка?
НАДА: Јесте, иде овамо.
СТАНА: Хајде ти одмах у собу па немој излазити овамо, немој нас прекидати у разговору.
ТОМА (и сам се прибрао): Да, само ако те зовемо а ти дођи.
НАДА: Добро. (Оде).