Чин 3, Сцена 13: СТАНА, АНА
АНА: Госпођо, једно писмо.
СТАНА: За господина, ваљада?
АНА: Није, него баш за вас. Донело је једно дете и казало да вам у руке дам.
СТАНА: Мени? (Узима писмо и разгледа га).
АНА (повлачи се).
СТАНА (отвара писмо и тражи потпис): Без потписа? Шта то значи, писмо без потписа? (Чита писмо). „Поштована госпођо, не изненађујте се овим редовима, пријатељска их рука пише. Не држите у кући лепе служавке. Ваш муж није толико стар, а није ни равнодушан према садањој вашој младој служавци. Свет свашта говори. (Тихо чита, погледајући да је Ана не слуша). Напољу се већ много штошта зна; а ако и сами обратите мало већу пажњу, неће бити потребно да вам се каже шта свет све зна.“ (Запрепашћена, пљесне се рукама и седне на столицу. После извесне паузе). Ана!
АНА: Молим.
СТАНА (погледа је значајно, па за се): Лепа је, доиста је лепа. (Њој). Ко је донео ово писмо?
АНА: Рекла сам вам, једно дете, па је одмах отишло; вели, не треба никакав одговор.