Чин 1, Сцена 8: ЈЕВРЕМ, ШЕГРТ
ЈЕВРЕМ (враћа се и стане насред собе замишљен. На лицу му се оцртава брига која га све више обузима. Узима шешир и хтео би да пође, али се код врата устави, враћа се и седа на столицу брижан).
ШЕГРТ (носи дућанску кесу од хартије и на њој нешто написано): Газда! Послао калфа Јоца.
ЈЕВРЕМ (чита, примичући и одмичући кесу од очију): ’Оди овамо, ти имаш боље очи. Је ли ово „Ф“?
ШЕГРТ (гледа дуже): Може, газда, а може да буде и „Р“, а може и „К“.
ЈЕВРЕМ: Кажи калфа-Јоци, кад други пут хоће нешто да напише, нека узме кесу од две киле па нека крупније пише. (Натежући чита). „Господин Секулић, писар, моли две банке зајма, вратиће сутра.“ (Сам себи). Сви они сутра враћају, него… (Размишља). Може ми он сад и затребати. (Пише на другој страни кесе). „Дај му!“ (Даје кесу шегрту). На, носи ово калфа-Јоци.
ШЕГРТ: А увраћао у дућан и газда Јовица. Питао за тебе газда.
ЈЕВРЕМ: Добро!
ШЕГРТ (сретајући се на вратима са Јовицом): А, ево га! (Оде).