Чин 2, Сцена 22: ЈЕВРЕМ, МЛАДЕН, ГРАЂАНИ
МЛАДЕН (утрчи): Ево их! (Отвара широм врата). Извол’те, браћо!
ГРАЂАНИ: (Улази гомила разноликих типова, који су помало и ђорнути. Пре уласка се гурају на вратима или застајући нуде једак другога да уђе. Међу њима је и Срета. Још од уласка на његову команду вичу). Живео газда Јеврем Прокић! Живео народни посланик!
СРЕТА (прилази Јеврему): Један ће говорити, да одговориш! (Враћа се гомили и нуди поједине да говоре).
КАФАНСКИ МОМАК (прогура се кроз гомилу и прилази Јеврему подносећи му једну хартију): Послао господин Секулић да се плати.
ЈЕВРЕМ: Шта је то?
КАФАНСКИ МОМАК: Рачун за ове што су пили.
ЈЕВРЕМ (узима рачун и трпа га у џеп): Добро, после!
ТРИ ГРАЂАНИНА (испадну из гомиле напред и почну једновремено): Газда-Јевреме!… (Погледају се, па, као уступајући један другом, сва се тројица повуку натраг).
СРЕТА (упадне у гомилу, грди их и изгура једног).
ЧЕТВРТИ ГРАЂАНИН: Дра… драги газда-Јевреме! Ми овде, ми што нас видиш и како се узме ствар… То смо ми. (Не уме даље, збунио се, очајно гледа у гомилу из које су га изгурали).
ПЕТИ ГРАЂАНИН: Да, ми сви, као што рече брат предговорник, ако се ствар озбиљно узме, ми смо они што ћемо гласати. Ми желимо да ти идеш у скупштину од народне стране, и да радиш такве ствари које ће за народ бити корисне. А ми сви што нас овде видиш, као што рече брат предговорник, ми ћемо увек за тебе да гласамо и да гинемо ако треба. У то име кличем: Живео газда Јеврем Прокић!
СВИ: Живео народни посланик!
ЈЕВРЕМ (за све време био је у великом узбуђењу и забуни гледајући нетремице у таван): Господо и браћо! Драги грађани и наши бирачи. (Ушепртља се и тура руку у леви џеп где напипа црвене плакате, тури затим у десни џеп и напипа Ивковићев говор. Разведри му се лице задовољством и изнесе хартију, али уместо говора износи рачун који је малопре добио и стане га наглас читати). Браћо! Четрдесет и два литра вина… (Прекине). Ко ми сад даде овај рачун? (Згужва љутито и баци на земљу па извади Ивковићев говор и чита). Браћо! Хвала вам на изразима поверења, које ми је утолико драгоценије јер стојим пред озбиљним задаћама и тешким дужностима. Ми се, браћо, морамо упорно и одлучно борити противу данашње владе, која није израз народа, и која се својим делима далеко удаљила од народних жеља и народних потреба…
СВИ: Тако је! Тако је!
ЈЕВРЕМ (пао у ватру и сад све слободније чита): Наша је земља, браћо, задужена и разривена, закони су осрамоћени и проиграни, а народ је оголио и обосио…
СВИ: Тако је!