Чин 3, Сцена 3: СРЕТА, ПРЕЂАШЊИ
СРЕТА (улази у Јевремову половину собе): Сто четрдесет и два!
ЈЕВРЕМ: Па платио сам малопре сто двадесет.
СРЕТА: Каквих сто двадесет?
ЈЕВРЕМ: Па рачун, што су пили гласачи.
СРЕТА: Ама не говорим ти ја то, него сто четрдесет и два гласа имаш досад.
ЈЕВРЕМ: А, је л’ има толико? А биће још. Је л’?
СРЕТА: Море била би цела варош само да не беше оне бруке.
ЈЕВРЕМ: Које бруке?
СРЕТА: Па онај твој говор депутацији. Они сад силно агитују с тим. Шта ти би, побогу брате, да онако поставиш ствар на своје место?
ЈЕВРЕМ: Шта ми би?… Казао сам ти… то није мој говор, то је његов.
ЈЕДАН ГРАЂАНИН (улази код Ивковића и даје му једну цедуљу).
ИВКОВИЋ (размата цедуљицу, објашњава се нешто са тим грађанином, узима затим шешир и заједно одлазе).
СРЕТА: Па откуд код тебе?
ЈЕВРЕМ: Па тако, измешало се. Знаш како је у фамилији, све се измеша.
СРЕТА: Оно јесте, газда-Јевреме, после свадбе и може да се измеша, али не иде то да се измеша још пре свадбе. Па онда, измешало, измешало. Добро, нека је и тако, али, кад виде да је говор против владе, што се не устави него запе па до краја?
ЈЕВРЕМ: Како да ти кажем… Знаш, некако му лако иде кад грдиш владу. Дође ти онако као од срца. Зато ваљда и говоре увек лепо они који грде владу. А дедер ти, синко, брани владу, па да видиш како је то тешко да се лепо говори. А ово, знаш, ја почео, па подуфати ме нешто и као отвори ми се срце… Па тако… а још грађани почеше да вичу: тако је! Па ме то још више одвуче.
СРЕТА: Од јутрос се на све стране лепе ове плакате, колико да замажемо мало ствар. Ево читај. (Чита му сам). „Неваљалство опозиционе штампе превршило је меру. Подла је измишљотина да је наш кандидат, газда Јеврем Прокић, говорио против владе. Он стоји и сад чврсто и непоколебљиво уз владу, а уз њега цео народ. Данашњи избор ће показати да клевете не помажу тамо где је народна свест будна.“
ЈЕВРЕМ: Е, то си му лепо саставио.
СРЕТА: А ово? (Вади другу хартију).
ЈЕВРЕМ: Шта је то?
СРЕТА: Видиш ли потпис? „Мирабо“. Знаш ли ко је то Мирабо! То сам ја, а ово је телеграм који сам написао за београдске листове да те и тамо оперем од бруке. На, пошљи ово на телеграф. (Даје му). Морам, брате, морам да поставим сваку ствар на своје место, а ти убудуће пази се: чим ти на језик наиђе реч „влада“, а ти одмах језик за зубе!