Чин 2, Сцена 9: ДАНИЦА, ПРЕЂАШЊИ
ДАНИЦА (изненађена) А то је лепо тако сте се брзо вратили
ИВКОВИЋ: Да, одложено је рочиште.
ДАНИЦА: А ја чујем отац разговара с неким па мислим неко од његових људи.
ЈЕВРЕМ: А, није од мојих.
ДАНИЦА (нудећи га да уђе у собу из које је она изашла): Изволите, хоћете ли унутра? Да пробате слатко од ружа, малочас га је мајка скувала.
ИВКОВИЋ: Зар нисте ви?
ДАНИЦА: Па и ја сам помагала.
ЈЕВРЕМ (више себи): Тако, дабоме, ето то је фамилијарни разговор, кад се говори о слатку од ружа, а не крв!