Чин 2, Сцена 3: СПИРА, СПИРИНИЦА. ПРЕЂАШЊИ
СПИРА (за њим Спириница): Добар дан, свајо!
ПАВКА: О, баш добро…
СПИРИНИЦА: А знаш шта смо решили ја и Спира?
СПИРА: Ама, нисмо решили него…
СПИРИНИЦА: Та пусти ме, човече, један једини пут у животу да кажем што хоћу!
СПИРА: Кажи, али реци како је у ствари!
СПИРИНИЦА: О, господе боже. Не чека да кажем, па онда ако има што да примети, него…
СПИРА: Па добро, ’ајде реци.
СПИРИНИЦА: Ја и Спира смо решили: нека Јеврем буде посланик, а Спира председник општине.
СПИРА: Ето, као да то зависи од тога што смо ми решили!
СПИРИНИЦА: Не зависи, али ако Јеврем буде посланик, а он нека гледа! Боље му је ваљда да метне свога за председника општине него туђина.
СПИРА: Па јесте, ал’ има за то времена.
СПИРИНИЦА: А што не би казала Павки?
ПАВКА: Па јесте!
СПИРИНИЦА: Па нека му она кљуца сваки дан. Знаш како је кад жена за нешто запне.
СПИРА: Знам!
ПАВКА: Ама ’ајде овамо у собу да седнемо. Имам ваздан да вам казујем.
СПИРИНИЦА: ’Ајде. (Одлазе сви у десну собу).