Чин 3, Сцена 20: ДАНИЦА, СПИРА, СПИРИНИЦА, ПРЕЂАШЊИ
ДАНИЦА: Је л’ истина што ми каже теча?
ЈЕВРЕМ: Јесте, ви сте пропали!
ДАНИЦА: Ко је пропао?
ЈЕВРЕМ: Ви, опозиција!
ДАНИЦА: А ко је изабран?
ПАВКА: Ми смо изабрани.
ЈЕВРЕМ: И сад ће доћи народ, ево већ иде народ… (Наједанпут му падне на памет и лупи се по челу). Народ, говор! Ето, ћаскам са вама па заборавио на говор! Ама ћутите кад вам кажем… ћутите, разумете ли… (Шета узбуђено и смишља говор).
СПИРИНИЦА (Спири насамо): Јеси ли гласао?
СПИРА: Јесам!
СПИРИНИЦА: За кога?
СПИРА: Па за зета, али ћути да не чује, јер видиш како је испало.
СПИРИНИЦА: Па дабоме, кад си ти одмах потрчао да гласаш! Кажем ти: Спиро, почекај да видимо. Аја, хоће човек да гласа!
СПИРА: Ето ти сад! Па јеси ли ме ти терала на гласање?
СПИРИНИЦА: Па јест, ал’ ти си могао да отежеш, него…
ЈЕВРЕМ: Ама, ћутите кад вам кажем! Ето, сад ми је испало из памети и оно што сам смислио. Просто ми испало, па то ти је.
ДАНИЦА: Знаш шта, отац?
ЈЕВРЕМ: Ћути кад ти кажем!
ДАНИЦА: Ево покушала сам ја да напишем један говор.
ЈЕВРЕМ: Ти?
ДАНИЦА: Ево, прочитај ако не верујеш.
ЈЕВРЕМ (сумњиво): А да није нешто он то подметнуо, па опет: доле влада!?
ДАНИЦА: Прочитај слободно, па ако не ваља…
ЈЕВРЕМ (чита гласно): „Драга браћо! Поверење исказано ми данас јасан је израз ваше тежње да у народноме представништву буду искрено заступљене ваше родољубиве жеље за добро и напредак наше отаџбине. Примајући из ваших руку и из ваших душа то поверење, ја полазим у Београд са чврстом одлуком да те ваше тежње искрено, истрајно и одлучно заступам!… (Врло задовољан досадањом садржином, прекинуо је читање и погледао задовољно у Даницу). Моја крв, посланичка крв!… (Чита даље). На овоме светоме месту, које ћу ја као ваш представник заузети…“ (Прекине, узме Даницу за руку и пољуби је у чело). Био сам љут на тебе, али сад ти праштам. Данас ти праштам.