Чин 2, Сцена 23: ПАВКА, ПРЕЂАШЊИ
ПАВКА (улетела је сва зајапурена): Јевреме!
ЈЕВРЕМ (маше јој руком да ћути и наставља): Хоћемо ли, браћо, владу која је народ упропастила и даље да помажемо? Не, нећемо…
СВИ: Нећемо!
СРЕТА (узврдао се не зна шта ће: час трчи Јеврему и говори му, час грађанима, и објашњава им нешто).
ПАВКА (очајно): Јевреме, дућан је покраден!
ЈЕВРЕМ: Нека је покраден!
СРЕТА: Слушај, газда-Јевреме…
ЈЕВРЕМ (маше му руком да ћути): И зато, браћо, ја с вама заједно узвикујем — доле влада!
СВИ: Доле влада!
ДАНИЦА (унела је послужавник са ракијом и стала у страну очекујући крај говора, те да послужи).
МАРИНА (изишла је за њом и стала на праг од собе).
СРЕТА (се објашњава живо са Јевремом који га не разуме).
ИВКОВИЋ (нашао врата од своје собе отворена, упада љутито држећи један од оних црвених плаката у руци): Господине тасте, ово је клевета која се крвљу плаћа. Ви и ваши људи ово растурате!
ДАНИЦА (врисне и испусти служавник).
ПАВКА (очајно): Јевреме, дућан!
СРЕТА: Газда-Јевреме, поправљај ситуацију!
ЈЕВРЕМ (збуњено и тупо посматра све редом; он никог не чује и никог не разуме, и најзад очајно узвикне): Доле влада!
СВИ: Доле!
СРЕТА (публици): Е, сад је постављена свака ствар на своје место!
ЗАВЕСА