Чин 1, Сцена 10: ЈЕВРЕМ, МЛАДЕН
ЈЕВРЕМ (враћа се нервозно, узбуђено и иде право левим вратима): Младене! (Пауза). Павка, пошљи ми, богати, тога, Младена. (Стане насред собе и дубоко се замисли).
МЛАДЕН: Звао си ме, газда?
ЈЕВРЕМ: Иди преко, знаш онога господина Срету!
МЛАДЕН: А, знам!
ЈЕВРЕМ: Ако није ту преко он је у „Националу“, иди па му кажи: Замолио те газда Јеврем да дођеш часом на једну кафу. Јеси ли разумео?
МЛАДЕН: Јесам! (Оде).