Чин 1, Сцена 17: ЈЕВРЕМ, СРЕТА
ЈЕВРЕМ (после мање паузе): Сад ми дошла… као да је сад време томе.
СРЕТА: Па жена, видиш, неће без твога питања.
ЈЕВРЕМ: Јест, него… (Замисли се расејано). А Илић?
СРЕТА: Шта — Илић?
ЈЕВРЕМ: Ако он, на пример, неће да прими начелников савет да се одрекне, него удари у страну… Он има много гласача, ужива народно поверење!
СРЕТА: Хи, народно поверење? И то ти је, брате, артикал као и сваки други артикал. Метнеш га на кантар, видиш колико је тешко, одрешиш кесу па платиш. Оно, не кажем да ће то ићи сасвим као намазано; Илић ће се узјогунити, али спреми кесу, па ето ти!
ЈЕВРЕМ: Како то мислиш?
СРЕТА: Па ето тако: ти, газда-Јевреме, имаш пара, Илић има народно поверење. Добро! Да поставимо сваку ствар на своје место. Илић петља и не може да састави крај с крајем, а теби се, газда-Јевреме, помало и прелива; њему плаћање најахује на плаћање, теби примање најахује на примање.
ЈЕВРЕМ (буни се): Није баш тако…
СРЕТА: Ама де, остави, тако је кад ти ја кажем! Е, па лепо, кад је тако, отићи ћу њему па ћу му рећи: дедер, дај кантар да измеримо то твоје народно поверење, па да га се ти, брате, пред твојим бирачима одречеш у корист газда-Јеврема Прокића. Ето, тако се то ради!
ЈЕВРЕМ: Гле, молим те!
СРЕТА: Е, видиш, ако тако све изведемо, и ако смо се споразумели као људи, онда се може рећи да је свака ствар постављена на своје место.
ЈЕВРЕМ: И ти мислиш?
СРЕТА: Ја мислим, брате и пријатељу, да ћеш ти и нико други бити народни посланик!
ЈЕВРЕМ: И то баш… овај… онако, да будем изабран?
СРЕТА: Па изабран, дабоме!
ЈЕВРЕМ:… Већином гласова!
СРЕТА: Па већином гласова, није него мањином! Само, дабоме, са начелником ти да удесиш, то не могу ја. Најбоље је да ухватиш писара Секулића: он је онако ватра од човека за те ствари, и онако обрће начелника око малога прста.
ЈЕВРЕМ: Јест, то је истина, он је, кажу, ватра.
СРЕТА: И када га нађеш, реци му, богати, од своје стране, нека ме се окане. Петља ме тамо за некакву бајаги двапут наплату. Молим те, сад кад се бацимо на овај озбиљан посао, немамо кад за никакве истраге. Нека баци акта у фијоку! А ти, овај, гледај лепо с њим. (Полазећи). И немој да стегнеш руку. ’Ајде, одох ја мало да омиришем чаршију и да пустим твоје име у саобраћај, нека се чује… Да поставимо, знаш, сваку ствар на своје место.
ЈЕВРЕМ: Е, па хајде, нека је са срећом!
СРЕТА: Видећеш ти шта вреди Срета, нумера 2436! (Одлази).