Чин 1, Сцена 19: СПИРА, СПИРИНИЦА, ПРЕЂАШЊИ
СПИРИНИЦА (за њом Спира): Е, е, е, е, па, зете, светло ти око!
СПИРА: Ама остави, богати, какво светло око! Како можеш тако с неба па у ребра?
СПИРИНИЦА (избекељи се на Спиру и крсти се): О, господе саваоте! Да чудна човека, не даш ми ни да зинем!
СПИРА: Па зини, брате, али кад зинеш а ти бар кажи нешто паметно.
СПИРИНИЦА: А теби већ памет цури кроз капу! Мани се… (Пљује га). П… пп… и… и… и… да ми те не урекну!
СПИРА: Е, Мицо, ти опет тражиш! Моли се богу што је туђа кућа и што није ред…
СПИРИНИЦА: А ти па нашао туђу кућу да се ребриш. Суклато!
ЈЕВРЕМ (стао између њих и покушава да их умири): Ама, де! Нисте ваљда дошли да се овде свађате?!
СПИРИНИЦА: Па нисмо, дабоме, него кад он за прву реч.
ЈЕВРЕМ: Чекај, молим те! О, људи божји, па мени пуна глава брига, и сад још ми ви дошли да се свађате!
СПИРИНИЦА (увређено): Па ми можемо ићи. Можемо се ми и на другом месту свађати, не морамо баш овде!
ЈЕВРЕМ: Ама не кажем то.
СПИРА: Чекај, молим те, да се прво објаснимо о главној ствари. Дошао малочас твој слуга, вели: послала га Павка и зове нас да дођемо. Вели: важна ствар, тиче се детета!
ЈЕВРЕМ: А, јест, госпа Марина изашла с фарбом на среду.
СПИРИНИЦА: Ју, с каквом фарбом?
ЈЕВРЕМ: Па, знаш, она је род господину Ивковићу!
СПИРИНИЦА: Па да није за Даницу?
ЈЕВРЕМ: Јес’!
СПИРИНИЦА: А кад је изишла с фарбом на среду?
ЈЕВРЕМ: Сад!
СПИРИНИЦА; Па сад?
СПИРА: Па ту, брате, нити имаш што да размишљаш, нити да се саветујеш са нама. Младић је честит…
СПИРИНИЦА: Прилика је врло добра, и, ако је да мене питате…
СПИРА: Па чекај, забога. Зар не видиш да сам ја зинуо да кажем…
СПИРИНИЦА: Али ти, кад зинеш, не умеш да затвориш уста.
СПИРА: Нисам ни пар речи рекао!
СПИРИНИЦА: Не даш човеку до речи да дође!
ЈЕВРЕМ: Ама умирите се, забога!
СПИРА: Па то кажем, прилика није рђава, млад човек, адвокат, добро ради.
ЈЕВРЕМ: Знам, али — опозиција.
СПИРА: А шта се то тебе тиче?
СПИРИНИЦА: И поп Анта има зета опозицију, па још како лепо живе.
ЈЕВРЕМ: Јес’, али… овај… како да кажем… он може да се кандидује и за посланика.
СПИРИНИЦА: Зар он?
ЈЕВРЕМ: Јес’!
СПИРА: Па још боље!
ЈЕВРЕМ: А… овај… шта сам оно хтео да кажем… па то, знаш… и ја, то јест господин начелник… управо није ни он, него они из Београда… или боље рећи народ.. овдашњи народ… хоће да и ја будем посланик…
СПИРА, СПИРИНИЦА (зграну се): Ти?
ЈЕВРЕМ (ставља прст на уста): Пст! То је засад тајна, још није свршено.
СПИРА: Па право да ти кажем и треба. Из наше фамилије још нико није био посланик, а толика фамилија.
СПИРИНИЦА: Па дабоме, кад си се ти затутуљио па не умеш да макнеш! А што не би ти био посланик: кад може Јеврем, ваљда можеш и ти?…
СПИРА: Ама не иде то тако, жено!
СПИРИНИЦА: Не иде код тебе, теби ништа не иде, кад си ти…
СПИРА: Јеврем, видиш, има поверење…
СПИРИНИЦА: А што ти да немаш поверење?
ЈЕВРЕМ: Ама, чекај, брате, немојте се свађати; још то није свршено, још је зец у шуми!
СПИРА: Па рецимо и да је свршено, не видим шта ти то смета за Даницу.
ЈЕВРЕМ: Како да ми не смета? Ја кандидат владин, а он кандидат опозицијин; он мене гледа да обори, а ја њега. Па онда, молим те, ја морам грдити опозиционог кандидата — јер како ћу друкче да обавештавам народ ако не грдим противника?
СПИРА: То јесте!
ЈЕВРЕМ: А и он ће мене да грди.
СПИРА: Хоће. Али опет, ја мислим да то није ништа, то је више онако, политички. Политички можеш у Србији кога хоћеш да изгрдиш па опет…
ЈЕВРЕМ: Добро, ништа није, ако ја будем изабран, али ако он буде изабран, а ја останем бамбадава изгрђен?
СПИРА: Опет ништа!
ЈЕВРЕМ: Па онда, ја морам по дужности, у интересу партије, њега да мрзим. Не могу ја тек волети опозиционог кандидата.
СПИРА: Није ни то баш онако строго као што је било некад. Пре, кад си га мрзео, а ти си га мрзео као пса — или ти — или он, до истраге. А сад се некако смекшало. Зар не видиш да сада у свакоме послу ортакују партије? Ако је трговина, читаш: „Симић и Петровић“; распиташ се, а оно Симић владина странка а Петровић опозиција, па де, нек измакне лиферација ако може! Па онда: таст Павловић, а зет Јанковић, таст владина странка, а зет опозиција. Па иде као намазано; а̀ таст посланик — а̀ зет начелник окружни; а̀ зет посланик — а̀ таст председник општине. Извештили се људи, па то ти је!
ЈЕВРЕМ: Ама то јесте, него незгодно му долази, баш сад уочи избора.
СПИРИНИЦА: Па зар госпа Марина навалила баш сад да се то сврши?
ЈЕВРЕМ: Па сад, овога часа. Ено их тамо у соби кувају…
СПИРИНИЦА: Ију, а ви мене овде држите читав сат. Што не говориш, забога? (Одјури).