Чин 3, Сцена 12: СПИРА и СПИРИНИЦА, ПРЕЂАШЊИ
СПИРИНИЦА (улази, за њом Спира и Даница): Где си, дете, забога; тражимо те по целој кући…
СПИРА: Имамо важан разговор с тобом.
СПИРИНИЦА (Спири): Ама остави ме да говорим кад сам већ почела!
СПИРА: Видиш ли сама да не умеш, ти ћеш одмах с неба па у ребра.
СПИРИНИЦА: О, господе боже, да чудне напасти! Ама сачекај да кажем прво…
СПИРА: Па јест, ал’ кад рђаво почнеш.
СПИРИНИЦА: Ама нисам још ни почела.
ДАНИЦА: Па говорите већ једанпут, шта је то што имате да ми кажете?
СПИРИНИЦА: Па то, Јеврем ће, као посланик и тебе да води у Београд, па ће тамо да поднесе интерпелацију, и онда ће да добије од државе концесију за зета.
СПИРА: Ама није тако!
СПИРИНИЦА: Е, па ’ајд, кажи ти!
СПИРА: Неће добити концесију за зета, него ће поднети интерпелацију, а министар ће онда почети лепим око њега… а он…
СПИРИНИЦА: Па то је исто?
СПИРА: Није сасвим исто.
СПИРИНИЦА: Па није, али је главно да ће се Даница тамо у Београду много боље испросити и удати.
ДАНИЦА: Ама ко је то све вама наказивао?
СПИРИНИЦА: Па Павка.
СПИРА: Та није Павка него Јеврем.
СПИРИНИЦА: Па Јеврем, јест; ал’ Павка нам је казала да кажемо Даници.
ДАНИЦА: А зашто да ми кажете?
СПИРА: Па зато да се оканеш овога.
ДАНИЦА: Кога овога?
СПИРА: Па овога што ти је до сада био вереник.
ДАНИЦА (изненађено): Како досад?
СПИРИНИЦА: Па досад дабоме, јер сад више није.
СПИРА: Та реци јасно: није више, јер је Јеврем све прекинуо.
СПИРИНИЦА: Па то сам и хтела да кажем.
СПИРА: Хтела си, ал’ ниси казала.
ДАНИЦА: Чекајте, молим вас! Говорите јасно: с ким прекинуо? Шта прекинуо?
СПИРИНИЦА (показује руком ма Ивковићеву собу): С овим твојим!
СПИРА: Са господином Ивковићем!
ДАНИЦА (престрављено): Како прекинуо?
СПИРА: Тако, отказао му квартир.
СПИРИНИЦА: И то одмах!
СПИРА: И отказао му просидбу.
СПИРИНИЦА: За петнаест дана.
СПИРА: Та није тако.
СПИРИНИЦА: Тако је.
СПИРА: Отказао му је просидбу за петнаест дана.
СПИРИНИЦА: Та није, човече, него одмах.
СПИРА: А квартир за петнаест дана. Ето, тако треба рећи!
СПИРИНИЦА: Па тако сам и рекла.
ДАНИЦА: Та остав’те се, забога, ваших објашњења. Кажите ми јасно и разговетно: шта је то било, кад је било, и поводом чега? Уосталом, реците ми где је отац?
СПИРА: Отишао је послом у варош.
ДАНИЦА: А мајка?
СПИРИНИЦА: И она је у послу.
ДАНИЦА: У послу су? Добро, нећу их ни тражити и не требају ми. Само, молим вас, реците им, и оцу и мајци, да ја нећу дозволити да се тако играју са мном и да ми се свет смеје.
СПИРИНИЦА: Ех, шта има да ти се смеје свет кад се удаш у Београду?
ДАНИЦА: Не тражим ја да се удам у Београду, нити да идем у Београд. И ако идем, ићи ћу са својим мужем.
СПИРИНИЦА: Ал’ друго је то…
СПИРА (прекине је): Друго је, дабоме, кад ти је отац посланик.
ДАНИЦА: Јес’ посланик, ал’ прво треба да буде изабран.
СПИРИНИЦА: Па биће!
СПИРА: Сви гласају за њега.
ДАНИЦА: Ко то каже? А ја вам кажем да он неће бити изабран него Ивковић!
СПИРИНИЦА: Богати?
СПИРА: Ћути ти! А… овај, ко то теби каже?
ДАНИЦА: Ја што вам кажем — па ћете видети. Прво и прво, Илић, бивши посланик, није гласао, и са њим преко четрдесет њих. Па онда и онај газда Јовица повукао је са собом око тридесет и четрдесет, па онда многи су оца преварили, па онда… Ја не памтим све, ал’ знам да отац неће бити изабран.
СПИРИНИЦА: Ију, па онда?
СПИРА: Ама ћути ти! Па добро, шта ће онда бити?
ДАНИЦА: Биће ето то: он неће бити посланик, а са Ивковићем раскинуо, и коме ће се онда смејати свет него мени. Место да сте паметни па сви у кући да помогнемо Ивковићу.
СПИРИНИЦА: Ето, кажем ја!
СПИРА: Шта кажеш ти, ниси казала ништа.
СПИРИНИЦА: Ју, откуд нисам?
СПИРА: Па ниси, дабоме!
СПИРИНИЦА: Е, овај ће ме просто у гроб отерати!
ДАНИЦА: Ето, на пример, јесте ли гласали ви, теча–Спиро?
СПИРИНИЦА: Није!
СПИРА: Ал’ остави ме, забога, да ја одговорим. Нисам још гласао.
ДАНИЦА: Е, па, ето ви, на пример, могли би гласати за Ивковића?
СПИРА: Ама зар против Јеврема?
СПИРИНИЦА: Ју, црна девојка, шта говориш?
ДАНИЦА: Ја врло паметно говорим. Кад би отац имао изгледа да буде изабран, онда, не кажем; и сама бих вам казала: гласајте за оца! Ал’ овако: зашто да се замерите Ивковићу?
СПИРИНИЦА: Па јесте…
СПИРА: Јесте, не…
ДАНИЦА: Осим, ако ви не желите да будете председник општине?
СПИРА: Ама желим, како да не желим.
СПИРИНИЦА: А баш да он нешто и не жели, желим ја.
ДАНИЦА: Е, па, ето, размислите, времена много нема.
СПИРИНИЦА: А не знам шта се и напео тај Јеврем да буде посланик, што ће му то!
СПИРА: Ја сам му говорио да није то за њега.
ДАНИЦА: Дакле, шта мислите?
СПИРА: О чему?
ДАНИЦА: Па о гласању?
СПИРА: Та, право да ти кажем, и са̂м сам тако нешто мислио.
СПИРИНИЦА: Јест, тако смо и ми мислили.
СПИРА: Ама не прекидај, побогу жене, да кажем шта сам хтео!
СПИРИНИЦА: ’Ајд, баш говори!
СПИРА: Рекох, боље да почекам до предвече, па ако Јеврем има доста гласова, да гласам за њега, а ако зет има више гласова, онда да гласам за њега.
СПИРИНИЦА: А ја као да сам предосећала нешто, па кажем Спири: чекај, не жури, не мораш ти баш први гласати!
СПИРА: Ама ниси ми ти казала него ја сам врдарам од јутрос.
СПИРИНИЦА: Ето ти сад, како да ти нисам казала?
СПИРА: Напротив, ја сам теби казао…
СПИРИНИЦА: Ију, сад ће још испасти да је он мени казао…
СПИРА: Па зар не памтиш јутрос, кад сам ти рекао…
СПИРИНИЦА: Уосталом, тако ми увек радимо кад је какво гласање. Чекамо до предвече, па ко има више гласова…
ДАНИЦА: Али, забога, немојте оклевати! Ако ћете гласати, идите одмах, иначе ће бити доцкан.
СПИРИНИЦА: Кажем ја теби да ће бити доцкан…
СПИРА: Шта имаш ти да ми кажеш, као да ја…
ДАНИЦА: Али…
СПИРА: Ево идем… (Пође, дође до врата и врати се). А то је, је ли, извесно да ће Ивковић добити већину?
ДАНИЦА: Могу ако хоћете и написмено да вам дам.
СПИРА: Знаш, ја мислим…
СПИРИНИЦА: Немој ништа да мислиш, него иди па гласај!
СПИРА (полазећи): А већ ти да не кажеш последњу, пресвисла би… (Оде).
ДАНИЦА (Спириници): А ти, тетка, иди па нађи мајку. Реци јој да си ми све казала, а да сам ја одговорила: што је отац урадио не важи ништа за мене. Ја остајем и даље вереница господина Ивковића.
СПИРИНИЦА: Ама, је л’ тако да јој кажем?
ДАНИЦА: Тако, од речи до речи!
СПИРИНИЦА: Добро!… (Оде).