Чин 3, Сцена 7: ПРЕЂАШЊИ, без МЛАДЕНА
ЈЕВРЕМ (Павки): Јеси ли чула сад твојим рођеним ушима?
ПАВКА: Чула!
СПИРИНИЦА: Ију, рођена ћерка па да гласа противу оца. То да сам прочитала у новинама па не бих веровала!
СПИРА: Ето, такве сте ви женске, увек волите за другога да гласате.
ЈЕВРЕМ: Зато сам ја, видиш, и раскинуо.
СПИРИНИЦА: Шта си раскинуо?
СПИРА: Ама не прекидај човека!
СПИРИНИЦА: Та пусти ме да га питам.
СПИРА: Ето Павке ту, па нека га она пита!
ПАВКА: Шта си раскинуо, Јевреме?
ЈЕВРЕМ: И квартир и прошевину!
ПАВКА: Како раскинуо?
ЈЕВРЕМ: Тако. Казао сам му отворено: ти немаш више никаквих веза с мојим квартиром, и отказујем ти од данас па за петнаест дана и моју ћерку.
ПАВКА: Како за петнаест дана?
ЈЕВРЕМ: Квартир, а ћерку одмах!
ПАВКА: Побогу, човече!
ЈЕВРЕМ: Нека сад иде па нека гласа за њега!
ПАВКА: Јеси ли добро размислио, Јевреме? Дућан нам пропаде, прошевину растури…
ЈЕВРЕМ: А посланички мандат добих!
ПАВКА: А дете?
ЈЕВРЕМ: Које дете? Је л’ оно што подговара гласаче?
ПАВКА: Плакаће, груваће се, чупаће косе…
ЈЕВРЕМ: Кажи јој повешћемо је у Београд, и овај… шта знаш… ћерка народног посланика… поднесем интерпелацију… министар се уплаши…
СПИРИНИЦА: И почне да се увија око тебе.
СПИРА: Ама не прекидај човека!
СПИРИНИЦА: Остави ме да кажем, забога!
СПИРА: Не мораш ти да кажеш, нека каже Јеврем!
ЈЕВРЕМ: Па то сам хтео да кажем. Као народни посланик имам право да добијем неку концесију, рецимо да сечем шуму или да градим нови железнички крак, или тако нешто… А ја нећу, рецимо, концесију, а хоћу зета. Ето ти!
СПИРИНИЦА: И онда, дабоме, влада ти нађе зета.
СПИРА: Ама не нађе влада! Где је влада још тражила зетове народним посланицима?
СПИРИНИЦА: Па не нађе, него онако… проводаџира.
ПАВКА: Па велиш, тако да јој кажем?
ЈЕВРЕМ: Тако дабоме! (Узима шешир и хоће да изиђе).
ПАВКА: А куда ћеш сад?
ЈЕВРЕМ: Видиш да нема ко да ми однесе ову депешу, морам сам. А и да прођем мало, да чујем и да видим шта је напољу.