Чин 2, Сцена 7: ПАВКА, ЈЕВРЕМ
ПАВКА: Нисам хтела пред њима, али ови твоји избори довле ми дођоше.
ЈЕВРЕМ: А зашто, Павка?
ПАВКА: Како, забога, зар не видиш како се све тумбе обрнуло! Остави што ми се од куће направи кафана, и што већ нико у кући ни о чем другом не говори него о томе, него и ова опозиција у кући!
ЈЕВРЕМ: Која опозиција, Ивковић?
ПАВКА: Ништа он, али да чујеш њу.
ЈЕВРЕМ: Коју њу?
ПАВКА: Па твоју ћерку. Да чујеш само како разговара са мном и иде ми уз нос, као да је у његовој партији.
ЈЕВРЕМ: Е па, Павка, ти си је уписала у ту партију, нисам ја, па сад трпи што те снађе! Него друго сам је хтео теби да кажем… Овај… знаш… у свакој уставној земљи ред је да се кандидати уочи избора грде. Може, на пример, да изађе плакат па да каже богзна шта ружно о мени, а може тако исто да изађе плакат па да каже нешто ружно за зета. Јер како може да се агитује ако се за противника не изнесе нешто ружно? Па… хтео сам, овај, да кажем: немој ти то да примиш к срцу, а и Даница… то је, знаш, уочи избора.
ПАВКА: Ето ти сад!… А шта може опет теби да измисле?
ЈЕВРЕМ: Може свакоме да измисле, само кад се хоће. Измисле ми, на пример… измисле ми… (Домишља се). Измисле ми, на пример, да сам преотео туђу жену.
ПАВКА (згране се): Јевреме, помери се с места! Шта је теби, човече? Где би ти могао у тим годинама преотети туђу жену?
ЈЕВРЕМ: Па знам ја да не бих могао, али тако измисле, на пример!
ПАВКА: Ако ти измисле, нека ти нешто друго измисле. За то нећу да чујем! Гледај ти њега! Мало што је диго руке од дућана и од куће, него сад хоће и од жене да дигне руке!
ЈЕВРЕМ: Ама није, брате, ја то само онако, на пример.
ПАВКА: Нећу ни на пример. Такве ствари не сме ни на пример да ти се десе. Разумеш?
ЈЕВРЕМ: Па добро мени; ал’ рецимо изађу плакати у којима се каже да је Ивковић преотео туђу жену.
ПАВКА: Само да ја чујем то, и онако ми је та прошевина дошла довде!
ЈЕВРЕМ: Па не треба то тако да узимаш к срцу, то је политика.
ПАВКА: Ама, каква политика! Откуда је то политика да човек преотме туђу жену?
ЈЕВРЕМ: Не разумеш ти то, него ’ајде, благо мени, ти тамо, па поучи ћерку да је она у мојој партији све док се не венча. После како хоће…
ПАВКА (одлазећи): То ти да јој кажеш, не слуша она више мене! (Оде).