Чин 1, Сцена 22: ПАВКА, СПИРИНИЦА,ПРЕЂАШЊИ
ПАВКА (долази из собе, за њом Марина и Спириница. Марина одмах журно одлази на задња врата. Она је отишла да извести Ивковића о срећно свршеним преговорима): Јевреме, кажи драгичка!
ЈЕВРЕМ: Пст! Чекај! Кажи ти прво драгичка!
ПАВКА: Ама кажи ти, кад ти кажем!
ЈЕВРЕМ: Па добро, драгичка!
ПАВКА: Ја, у име божје, дадох реч за Даницу.
ЈЕВРЕМ: А ја дадох реч за посланика.
СПИРИНИЦА (Јеврему): Ју, па ти се и не зарадова!
СПИРА: Ти да се не мешаш, јеси ли чула?
СПИРИНИЦА: Ама пусти ме, човече, макар једну реч да проговорим. Кажем отац, а не радује се детињој срећи.
ЈЕВРЕМ: Ама ко се не радује, радујем се, него… чу ли, Павка, шта ти ја рекох: ја, у име божје, одох у посланике.
ПАВКА: Боже, па две радости одједанпут!