Чин 3, Сцена 2: СПИРА, СПИРИНИЦА, ПРЕЂАШЊИ
СПИРИНИЦА (улази у Јевремову половину собе): Добар дан, зете! А ми баш пошли на гласање па велимо да свратимо.
СПИРА (за њом): Ама нисмо пошли ми на гласање, него пошао ја…
СПИРИНИЦА: Ено га опет! Е овај ће ме човек и у гроб отерати, а неће ми дати бар једну реч да проговорим за живота. Па не кажем ја…
СПИРА: Ама како не кажеш кад си казала!
СПИРИНИЦА: Нисам казала, но велим само, ми пошли…
СПИРА: Е, па то, то си казала.
СПИРИНИЦА: Та пусти ме, човече, да кажем; не запушавај ми живој уста!
ЈЕВРЕМ: О, господе боже, докле ћете вас двоје? Па зар ти још ниси гласао?
СПИРА: Нисам! Реко’, имам времена!
ЈЕВРЕМ: Па да видиш и нема. Сад ће још мало па да затворе капије.
СПИРА: Сад ћу ја. Само да се поздравим са Павком. (Жени). Кажем ја теби да пожуримо. (Полази у Павкину собу).
СПИРИНИЦА (оде за њим): Ти мени казао? А од јутрос ти говорим…
СПИРА: Казао сам ти: ’ајде брже, а ти?
СПИРИНИЦА: Ето, сад ће да испадне да сам ја крива… (Они ове последње реченице већ говоре за кулисама).