Чин 3, Сцена 14. ПАВКА, СПИРИНИЦА, ПРЕЂАШЊИ
СПИРИНИЦА (показујући Даницу): Ево је па нек ти сама каже!
ДАНИЦА: Немам шта друго да вам кажем до да све то за мене ништа не вреди!
ПАВКА: Које не вреди?
ДАНИЦА: То што је отац отказао. Ако је отац прекинуо, нисам ја, и то сам малочас казала Ивковићу.
ПАВКА: Говорила си с њим?
ДАНИЦА: Сад малопре, кроз кључаоницу.
ПАВКА: Црна девојко, имаш ли ти бога?
ДАНИЦА: Зашто? Какво сам зло учинила?
ПАВКА: Зар пред очима материним и очевим говориш кроз кључаоницу са туђим човеком, па се то још не стидиш сама да кажеш!
ДАНИЦА: Ја нисам говорила с туђим човеком, говорила сам са својим вереником.
ПАВКА (Спириници): Чујеш ли је, молим те?
СПИРИНИЦА: А што? Ако ћеш по чем, дете има право.
ПАВКА (пренеражена): Ију! Помери се, сестро!
СПИРИНИЦА: Није него, зато што Јеврем хоће да буде посланик, да дете пропусти своју срећу!
ДАНИЦА: Дабоме, кад ни отац ни мајка не мисле о томе како ће цела ствар изгледати ако отац не буде изабран за посланика.
ПАВКА: Како да не буде изабран?
ДАНИЦА: Тако, јер неће бити изабран.
СПИРИНИЦА: И Спира је отишао да гласа против њега.
ПАВКА: Шта кажеш? Ију, шта је вама побогу! Окрете се свет тумбе!
ДАНИЦА: А како ће ствар изгледати кад не буде отац изабран, можеш и сама замислити. Потрошио толике паре, завадио се с толиким људима, изгрдили га, изрезилили га преко новина, дућан му затворен, а и похарали га, и, преко свега још, отерао зета, и то зета народног посланика, ето ти!
ПАВКА: Ама, може ли то бити?
ДАНИЦА: Тако ће бити, веруј! И ти, место као паметна жена и као мајка да пристанеш са мном па да спасавамо оца од срамоте, а ти си се сама ухватила у коло.
СПИРИНИЦА: И шта се напео тај Јеврем да буде посланик?
ПАВКА: Ама, зар може то бити да не буде изабран?
ДАНИЦА: Неће бити, ја што ти кажем! И место да се ти бар, мајко, за времена тргнеш…
СПИРИНИЦА: Па јесте… ето, како се тргао Спира!
ПАВКА: А шта ти помаже да се ја тргнем, кад је Јеврем већ раскинуо веридбу и отказао човеку, и…
ДАНИЦА: О, помаже то мени много кад знам да си и ти, и тетка и теча, да сте сви са мном, онда ја смем…