Слика 2, Сцена 6: НЕША и ЖИВАН
НЕША: Гле брат Живан!… Добар вече!
ЖИВАН: Ене де! ’Двокат! Откуд ти во́де?
НЕША (седајући): Па дођох мало амо у госте газди Вулу. Ми смо, знаш, давнашњи пријатељи и познаници…
ЖИВАН: Е ако — ако!
НЕША: Нисмо се виђали од јесенас. Не могу, рате, да доспем… Знаш, адвокатска посла: дан и ноћ тужбе, парнице, апелати, рочишта… А, збиља — ја сам већ спремио ону твоју тужбу…
ЖИВАН: Јеси ли, закона ти?
НЕША: Јесам, човече!… Ја никад не развлачим парнице — као неки адвокати. Код мене ти, брате, иде све брзо — само брзо. Гвожђе треба ковати док је вруће, је ли, богати?
ЖИВАН: Ва́ла, право велиш…
НЕША: Још само да положим суду кауцију, па је твој Перо обрао бостан!
ЖИВАН: Е да хоће бог до̂! (Поверљиво и озбиљно). Море, ти не знаш каки је то рчин! Кад дођох данас оздо из чаршије вамо кући, сретнем ти њега доле код прелаза…
НЕША (бајаги радознало): Па?
ЖИВАН: Па рекох му ја: „Ва́ла ћеш ми платити оне овце, бе̏ли!“ — „Јок, ва́ла!“ учини он. „Суд ће теби судити, море, ишо̂ сам ја и ’двокату!“ рекох му ја.
НЕША (као горе): А он?
ЖИВАН: А он ти, море, сподби проштац и хтеде мене лепо прошцем!
НЕША (зачуди се): Ао, лола један!… Е — и то ћемо турити у тужбу!
ЖИВАН: Молим те, баш му и то дотури; кажи да ме је хтео пребити!… Јес’ — и тебе је псовао… Опсова ми лепо и ’двоката — ето ти!
НЕША (бајаги плане): Аха, нећемо тако, Перо! Чекај ти само док се кауција положи! Научићу ја тебе памети! (Враћа се Пупавац).