Слика 3, Сцена 4: НЕША, ПУПАВАЦ и ПРЕЂАШЊЕ
ПУПАВАЦ (збуњено): Добар дан и на здравље желимо! (Сви га погледе зачуђено).
НЕША (приказује): Тетка Стано, ово је онај мој познаник и добар пријатељ, трговац из Каменице, што сам ти често причао о њему…
СТАНА: Е? Па добро нам дошли!
ПУПАВАЦ (збуњено): Боље и ми вас нашли!… (Хоће да се рукује са Станом; Стана пружи руху, а он се у забуни рукује с Нером; Драга и Милка једва уздржавају смех).
НЕША (Пупавцу): А ово ми је сестра од тетке (покаже Драгу). Ово је наша кумица (покаже Милку). а ово је наша познаница Нера…
ПУПАВАЦ (рукује се збуњено са свима, па и с Нешом): Мило нам је, молимо, које и ми равним начином желимо… особито фино… (Неша се насмеје и даје му знак очима да не говори којешта).
НЕРА (полако и брзо Неши): Имам нешто важно да ти кажем!
НЕША (полако и брзо Нери): Свратићу теби после, кад пођем у село…
СТАНА (Пупавцу уздржавајући смех): И нама је веома мило… Седите, газда!… А како је ваше чесно име?
ПУПАВАЦ (седа неспретно, смешећи се): Знате, мени је име Вуле, а презивам се… (с комичним устезањем). презивам се, ви’те, Пупавац! (Драга и Милка насмеју се полугласно; он се још више збуни). Тај нам је надимак, молимо, остао од старина… Мој дед, знате, изео једанпут пупавца, па га тако прозвали… (Неша помркне очима на њега да ћути).
СТАНА (као горе): Па, газда Вуле, често човек добије ма по чему какав надимак…
ПУПАВАЦ (смешећи се збуњено): Јесте, знате… и ми тако, равним начином, сумирамо… Оно, што се тиче, пупавац није баш тако фина тица… (Драга и Милка прску у смех и побегну на врата у зачељу; он се окрене Стани). Не једе се, знате… Али мој дед, као прост човек, појео… (Стана се насмеје полугласно и побегне на врата лево; он се окрене Нери). Простота, знате, мислио ваљда једе се… (Нера, једва уздржавајући смех, побегне на врата у зачељу; он се окрене Неши). После га, ви’те тако прозвали, те и нама остао оваки надимак…