Слика 8, Сцена 11: ЖИВАН и ПРЕЂАШЊИ
ПЕТКО: Ене де! Живане, болан, откуд ти овде?
ЖИВАН: Вала, дођох, господине, во́де до мог Ранка, да се разговоримо шта ћемо и како ћемо отарасити ону моју невољу…
ПЕТКО (маше главом): Хеј, мој брате, што се не сачува од лопова — што болан? (Покаже на Нешу и Пупавца). Видиш ли, ојађениче, куд се девају твоје паре — твоје, јакако!
ЖИВАН (одмахне руком): Камо среће да не видим, господине! Они су ми све начинили… Лепо ме заклаше — оглобише…
ПЕТКО: Оглобише, брате, јакако!… Сад ето бекријају и троше твоју муку — троше, лоле, јакако… А хоћеш ли моћи саставити паре, болан брајко, да платиш оно — хоћеш ли?
ЖИВАН (слегне раменима): Морам, господине!… Идем ’вамо до Ранка, па како му буде… Ваља ми платити — ја шта ћу!…
ПЕТКО: Богами, постарај се! Време пролази — пролази, брате! Немој да ме обрукаш! Могу после и ја одговарати — одговарати, брате, јакако! (Живан одлази налево покуњен).