Слика 8, Сцена 13: ПЕТКО, ВИДАК, ПУЈА
ПЕТКО (бришући се): Како ме поли лола — поли, брате! (Долази здесна Пуја брзо с хартијом у руци).
ПУЈА: Ево, господине, послао кмет. Нашла патрола ноћас…
ПЕТКО: Шта? Опет!… А где су нашли, Пујо, где?
ПУЈА: Баш пред вашом капијом. (Даје му).
ПЕТКО (брзо): Дај овамо, Пујо, дај! (Развије и чита).
Седи Нера на ћепенку,
прстом прети Петку
„Што долазиш тако ретко,
помоћниче Петко?“…
(Плане). Та ово је онај лола! Неша! Нико други, него он… (Пуја). Трчи доведи ми лолу, одмах; доведи одмах, јакако! (Пуја пође).
ВИДАК (брзо): Немојте, господине! (Пуја застане).
ПЕТКО: Како немој, болан!… Видиш ли ти каква је ово грдња — грдња, брате, јакако!
ВИДАК: Ја мислим — боље ће бити да пошљете кога његовој кући, нек му претресе и покупи све хартије… Можда ћете тако ухватити његов прави рукопис… ако је збиља он писао…
ПЕТКО: Та ко би други него он!… Него право велиш — то ће бити боље; боље, брате, јакако!… Хајдемо брзо да одмах наредим!… (Претећи). Ао, Нешо, Нешо! Показаћу ја теби ко седи на ћепенку — показати, јакако!… (Оде надесно, љутит, с Видаком и Пујом).
— Завеса —