Слика 7, Сцена 4: СМИЉА и ПРЕЂАШЊИ
МИЛКА (окрене се брзо): Смиљо, молим те, помози ми да разговоримо господина Ранка! Нешто је љутит, зловољан… Хоће да иде…
СМИЉА: Е? А куда?
МИЛКА: Па хоће да тражи премештај… Каже — овде му се више ништа не мили…
СМИЉА (зачуђено): Одиста?
РАНКО (озбиљно): Одиста! И то што пре.
СМИЉА (смешећи се): Шали се господин Ранко. Неће он никуда. Добро је њему и овде код нас… (Повуче га мало на страну). Да вам кажем нешто ново! (Пришапне му на уво. Он се наједакмах разгали и чисто порумени).
РАНКО (радосно): Збиља?… Не шалите се?…
СМИЉА (смешећи се): Кад вам ја кажем! Зацело! Сутра!
РАНКО: Онда ми ваља похитати да спремим што треба… (Журећи се, весео, Милки). Довиђења, Милка! Одустајем од премештаја! Никуд нећу!… До виђења! (Рукује се с Милком, која гледа зачуђено ту наглу промену, па оде брзо врло радостан).