Слика 8, Сцена 8: ДРАГА, МИЛКА и ПРЕЂАШЊИ
НЕША (полако): Газда Вуле! Газда Вуле! Гле,
гле! Ено је!… (Драга и Милка ухвате се под руку и шетају испред куће).
ПУПАВАЦ (упиљи очима тамо, полако): Како ’но јој беше име, ћато?
НЕША (полако и на уво): Милка!
ПУПАВАЦ (у заносу): Милка!… Милка! Иху!… (Свирачима). Стој! Стој! (Они ућуте. Он пева пиљећи у Милку).
Милкино око плаветно
намигну на ме паметно;
одмах моје срце осети
да ће мене Милка волети!
МИЛКА (Драги): Ух, боже сачувај! Како се дере тај луди Пупавац! (Шетају).
НЕША: Алал ти вера, газда Вуле!… Па ти фино певаш!
ПУПАВАЦ: Море, те како фино!… Па још кад сам мало при ћеифу!… (Пева):
Милкина кућа на крају,
около куће пси лају
Ја велим: нека — нек лају,
Они моју Милку чувају!
ДРАГА (Милки): Тај се, богами, не шали! Само не знам каква му је то Милка што је припева! (Шетају и смеју се).
НЕША (полако и лукаво): Гле, гле! Како јој лепо стоји!
ПУПАВАЦ (брзо): Шта, ћато, шта?!
НЕША: Та ено!… Зар не видиш? Минђуше, брош! Твој дар.
ПУПАВАЦ (упиљи очима). Минђуше!… Дар!… Брош! (Препун осећања). Ох, Милка! Милка!… (Свирачима). Туш, туш!… Ћато брате, пиј! (Куцају се и пију. Свирачи ударе туш).
МИЛКА (заклања уши): Ух, сестро, ова дрека!
ДРАГА: Па знаш, хвала богу, да је овде свакад тако празником… Мора се наћи каква бекрија да урличе!… (Шетају).
ПУПАВАЦ (радознало): Шта ’но веле, ћато?
НЕША: Веле — певаш фино као славуј!
ПУПАВАЦ (вади кесу и лупа њом о сто, истрчи из механе Драгић). Вина овамо! Ово су паре! (Драгић зграби оканицу испред њих и оде брзо унутра). Има још Вуле Пупавац!
ДРАГА: Пупавац! Ха, ха, ха!
МИЛКА: И изгледа, сестро, као нека тица! (Смеју се и седну на клупу пред кућом).
ПУПАВАЦ: Шта ’но вели, ћато? (Драгић доноси вино, па оде опет унутра).
НЕША: Каже — да ти врло лепо стоји кад си тако весео.
ПУПАВАЦ: Дела, ћато, и ову у њено здравље! (Куцају се, пију; свирачи ударе туш, па засвирају коло; Пупавац поиграва у севдаху на столици). Иху!… Ћато брате!… Полетећу!… Одлетећу!
МИЛКА (Драги): Ено одлете Пупавац. (Смеју се и наставе тихо).
ПУПАВАЦ: Шта ’но вели, ћато?
НЕША (полако и лукаво): Каже да би те сад пољубила!
ПУПАВАЦ: Пољубила! Их, их, их!… (Уздише).
Ох, Милка, Милка!… (Свирачима). Стој, стој! (Они ућуте. Он пева).
Желио сам сваки дан
да се с тобом упознам;
да срце и лице —
теби ја предам!
МИЛКА (Драги, смејући се): Ваљда је тај исти Пупавац прошао двадесет пута јутрос испред наше куће. И све пили у прозоре, мишљах — врат ће ушинути!
ДРАГА (враголасто): Очију ми, заљубио се у тебе! Па пролази човек — не може свом срцу да одоли! (Смеје се).
ПУПАВАЦ (пева):
Љубав твоја ме мучи
да ми срце искочи!
Погледај, послушај,
Милка љубазна!
МИЛКА (Драги, смејући се): Па да знаш како је смешно бленуо у мене кад сам погледала на прозор!… А што је тек изгледао смешан кад га окупише пси оданде из сокака, па се стаде бранити!… И Неша је био с њим. И он хтеде пући од смеха. Да га он не одбрани, хтедоше га лепо поцепати!
ДРАГА (смејући се): Видећеш ти, док он само дође који дан па те запроси!… Отеће тебе Пупавац од Ранка! (Смеју се и наставе тихо).
ПУПАВАЦ (пева):
Прими прстен с прста мог,
ја ћу, Милка, с прста твог;
нек свак зна — да су два
срца једина!
МИЛКА (заклања уши, мргоди се): Ух! Хајдемо, молим те, одавде! Ова ми дрека већ проби уши! (Ухвате се под руку и одлазе лево улицом. Пролази слева надесно Бошњак ножар са свежњевима ножева).