Слика 9, Сцена 2: СРЕТЕН, ВУЛЕ и ПРЕЂАШЊИ
СРЕТЕН (весело): Зете, пријатељу! Камо се ви?… (Спазивши да се Ранко разговара са Живаном насамо). А — добро, добро… (Окрене се Вулу).
ВУЛЕ: Море, баш ти је тескоба у тој соби!… Што не зовнеш госте овамо?
СРЕТЕН: Ама почесмо тамо, па и остасмо… Право велиш — овде је згодније… (Приђе к левим вратима и зове унутра). Смиљо! Стано! Људи! Заповедајте овамо! Ходите сви!… (Долазе гости из леве собе у веселом разговору).