Слика 5, Сцена 4: РАНКО, ВУЛЕ и ЖИВАН
РАНКО: Знаш шта, Живане! Иди ти, брате, сад право кући. Што је било — било, поправити се не може… Ето и Михољдан је већ близу. Гледај те дотерај на вашар које говече и неколико свиња, продаћеш ваљда… Узећеш зар коју пару… А и ја ћу се овде постарати да нађем барем у зајам гдегод, па ћемо то платити… (Храбрећи га). Немој да се кидаш! Претурићемо и то зло преко главе…
ЖИВАН: Како да се не кидам, мој брате!… Није то шала платити толико насуво!
ВУЛЕ (храбрећи га): Иди ти, брате, кући па гледај да саставиш коју пару! Ниси ти сам набелајисао, мој Живане! Многи и многи, осим тебе, падају сваки час и падаће у шаке каишарске. Тешко оном ко не уме да се чува!… (Вади паре и оставља за послужење на сто). Хајдемо! (Одлазе сви. Мала пауза. Долази Неша слева, врло љутит).