Слика 3, Сцена 7: НЕША и ПУПОВАЦ
НЕША: Е, Вуле брате, ја ти завидим — није вајде! Куд се год окренеш, пада ти пара! (Пупавац се смеши). А ја? Трчим, обијам своје ноге, мучим се, петљам, па никад гроша у џепу!… Ето и сад ти немам ништа више, осим ово десет пара што ми даде овај наш Живан.
ПУПАВАЦ: ’Ајдемо ми, ћато брате, у Каменицу да ја теби опет дам пуномоћије да потврдимо тамо код капетана, те ми наплаћуј вересију и подужнице онуд по селима, па ће бити доста и мени и теби…
НЕША (готов): Па хајдемо! Ваља похитати. Ово ће скоро подне, а до Каменице је подалеко.
ПУПАВАЦ (полазећи): Стићи ћемо рахат на ручак… (Осврне се). А твоја кумица, ћато, ваљда отишла кући?… Баш веома фина девојка! (Оду).
— Завеса —