Слика 6, Сцена 11: СТАНА, ДРАГА, МИЛКА и ПРЕЂАШЊИ
МИЛКА и ДРАГА (још с врата, полугласно): Пупавац! Опет! (Крију смех).
СТАНА: А гле, газда Вуле!
ПУПАВАЦ (узврпољи се, збуњено): Добар дан и на здравље желимо! (Стани). Како сте, шта радите? (Рукује се са свима, па прође на десно до стола).
СТАНА (смешећи се): Хвала богу!
ПУПАВАЦ (седајући врло неспретно): Мило нам је, равним начином… (Стани). Молимо — седите као у својој кући! (Стана седне, смешећи се; он се комично врпољи и погледа Милку).
МИЛКА (тихо Драги): Гле, чарапе! Чарапе! Вире му из џепа! (Показује прстом и крије смех).
ПУПАВАЦ (збуњено Стани, не знајући шта говори): А ја̏… (Поћути). Па како сте ми још? (Неша се смеши лукаво).
СТАНА: Па добро, газда Вуле, а ви?…
ПУПАВАЦ (као горе): Ми ето свратили — није да рекнете (погледа комично Милку). због каквог намеравања, него тек… колико да се видимо овде, што се тиче, с Нешом… (Запне, не знајући шта би даље рекао). А ја!…
ДРАГА (тихо Милки): Гле како те смешно погледа! Богами, донео је теби оне чарапе! (Крију смех).
НЕША (навлаш Милки): Па, кумице, шта мислиш ти? Хоће ли скоро бити прошевине, а? (Милка га погледа мало попреко. Пупавац чисто оскочи од столице).
СТАНА: Нешо! Какав је то сад разговор?
ПУПАВАЦ (Стани): И ми такође, равним начином, сумирамо… Таком разговору, није, знате, овде најфиније место… (Погледа Милку, па збуњено и као застиђено). Кад ствар буде свршена, онда је, молимо, сасвим друга ствар… (Узима збуњено ону трећу шољу с послужавника па сркне кафе).
НЕША (навлаш): А што? Ја мислим — слободно је запитати! Овде смо, хвала богу, сви своји… Кумица је девојка на удају… Момак је врло честит, млад, леп, а и у стању је… (Милка опет погледа Нешу попреко. Пупавац, мислећи да је о њему реч, врпољи се комично на све оне епитете, придиже, глади и погледа Милку, па сркне и кафе мало).
СТАНА: Али, Нешо!… (Пупавцу, забашурујући Нешин разговор). Та говори тек којешта, газда Вуле!… То још није сигурна ствар…
ПУПАВАЦ (поплашено): А што, молимо?
СТАНА (погледа га мало зачуђено): Знате и сами, деси се те искрсне каква сметња откуд се човек и не нада.
ПУПАВАЦ (као горе): А каква, молимо?
СТАНА: Помислите само! Ко би се надао да ће тој девојци (покаже очима Милку). сметати чак и парница некога Живана из Каменице… Да га почем не познајете, газда Вуле?
ПУПАВАЦ (чисто одахне): Наравно, равним начином… (Стани уверавајући). О, молимо, што се, на пример, парнице тиче — то ништа не смета! Пресуда је, ви’те, већ извршна… (Стана га погледа мало зачуђено). Има се откуд наплатити, човек је у стању. Не треба се, на пример, нимало бојати… (Узме опет шољу и сркне добро кафе).
СТАНА: Знам, знам, газда Вуле… Али њезин отац сумња да се ту и момак мало не оштети…
НЕША (упада навлаш у реч): Па баш и да се оштети… Чудна ми чуда!… (Лукаво смеши се). Кумица ће имати и лепа мираза…
ПУПАВАЦ (усветли очима): И ми тако, равним начином, налазимо… (Стани). Оно што се тиче мираза, на пример… не би требало ни паре… Али видите — ова данашња времена, па… (Узме шољу и испије. Драга и Милка насмеју се полугласно).
СТАНА (једва уздржава смех): Зла времена, богами! Данас се не пита: каква је девојка, него колико ће донети мираза…
ПУПАВАЦ (погледа комично Милку, па тихо Неши): Баш здраво фино чељаде, ћато! (Неша се лукаво осмехне).
МИЛКА (тихо Драги): Луд, богами, луд! (Обе прсну у полугласан смех и побегну на лева врата).
СТАНА (забашурујући): Што не понесте ове шоље ви, девојке? (Приђе столу и покупи све три шоље испред Пупавца).
ПУПАВАЦ (мислећи хоће да га послужи, збуњено): Зафаљујемо! Попио сам три!… Фина кафа! Немојте се, што се тиче, због мене узнемиравати! (Стана оде на лева врата, једва уздржавајући смех).