Слика 8, Сцена 9: ПРЕЂАШЊИ, без ДРАГЕ и МИЛКЕ
ПУПАВАЦ (упиљи за девојкама): Ћато! Гле — одоше!… Куда ће?… Их!
НЕША: Па да се шетају… Мудра девојка — склања се. Знаш, да се не сети когод.
ПУПАВАЦ (смеши се): Да се не сети когод!… Паметна фина девојка — најфинија Милка!… Ох! (Раздраган). Ћато брате, деде и ти певни једну!
НЕША (устеже се): Ама слабо ти ја умем, газда Вуле.
ПУПАВАЦ (куца се с њим): Де, покваси, па онако што фино! (Пију, свирачи ударе туш).
НЕША (почне да пева): Заспала Зора…
ПУПАВАЦ (прекиде га): Милка, ћато. Милка… ох!
НЕША (пева):
Заспала Милка мајци на крилу.
Ој, зоро, зоро, мој зелен боре, ој!
Устани, Милка, драги ти дошо̂…
ПУПАВАЦ (прекида га): Вуле, ћато!… Вуле ти дошо̂… ох!
НЕША: Бојим се — неће ваљати.
ПУПАВАЦ: А што?… Није никаква варанција!
НЕША (пева):
Устани, Милка, Вуле ти дошо̂…
Ој, Милка, Милка! Еј, газда Вуле, еј!
ПУПАВАЦ (у највећем заносу): Ћато, брате, пријатељу — пиј! (Свирачима). Туш, бре! Туш, туш! (Они ударе туш, док обојица пију, па ућуте. Пупавац, y ceвдaxy махне руком па случајно зграби чарапе што му вире из цепа). Их! Чарапе! Ћато!… Гле!… Чарапе! (Љуби их).
НЕША (бајаги сети се): Ao, газда Вуле, болан, шта смо заборавили!
ПУПАВАЦ: Шта, ћато брате, шта? (Меће опет у џеп чарапе).
НЕША: Па нисмо послали девојци никако уздарје за тај дар! (Покаже прстом на чарапе).
ПУПАВАЦ (издашно): Па добро, ћато роде, што ми не кажеш! (Вади брзо кесу). Него шта би јој ваљало послати?
НЕША (тобож мисли): А како ти волиш, газда Вуле, да ти се носи невеста? Српски или немачки?
ПУПАВАЦ (смеши се): Па српски, брате! Немецки знаш, не изгледа тако фино…
НЕША: Јест, право велиш… Лепше је српски… (Као сети се). Знаш — шта!
ПУПАВАЦ: Шта – шта?!
НЕША: Једно фино либаде и тепелук од бисера!… Ама ће јој лепо стојати!
ПУПАВАЦ (готов да даде паре): А колико ће то коштати, ћато?
НЕША (бајаги рачуна): Та неће много. Тепелук, — отприлике 40 дуката; либаде тако 15 до 20, неће више. Него, ослони се ти само на мене; наћи ћу ја теби и јевтиније… онако испод руке.
ПУПАВАЦ (одбраја паре брзо и весело): Ево, ћато! Ево, роде!… Само гледај, нека буде што финије… (даје му).
НЕША (брзо меће паре у џеп): Немај бриге, човече! док је теби твога ћате — нећеш се ти постидети!… (Прави се пијан и куца се c њим). Е дела, за мој рачун, ову у Милкино здравље! (Свирачима).
Туш, бре! (Они ударе туш. Обојица пију). Тако!
Аха… (Смејући се и чинећи се пијан). Е, газда
Вуле, газда брате и Пупавче! Ти си баш фини младожења!… Испросиће теби Неша… и Милку, и Драгу, и Милкину маћеху, и ону Неру… а не — нећу Неру, него моју тетку Стану… (Куцка га по рамену). Све ћу ја то удати за мог Пупавца… Нек се прави џумбус!… (Свирачима). Свирај, бре! (Свирачи засвирају некакав ситниш).
ПУПАВАЦ (смеје се): Хе, хе, хе!… Ћато, ћато!… Баш си ти нека фина шаљивчина!… (Наставе тихо; доказују нешто један другоме млатарајући рукама; пију на махове. У исти мах долазе слева Петко и Видак.).