Слика 9, Сцена 8: ПРЕЂАШЊИ, без ВИДАКА, ПУПАВЦА и ПУЈЕ
ПЕТКО (светећи се): Аха, Пупавче! Доста је и твог чуда било — доста, јакако!
СРЕТЕН: На један мах бахне ту као луд и нададе вику!
ПЕТКО: Не дам ја да којекаке лоле и скитнице без занимања насрћу на поштене људе — не дам, јакако! Тако ја њега знам… (Седајући за сто). И онако нешто нисам најбоље воље од јутрос… (Сретену). Мало си и ти, брате, томе крив — крив, јакако!
СРЕТЕН (смешећи се): А зашто?
ПЕТКО: Па ти знаш, знаш, брате! Сети се јучерашњице… (Осврне се по соби). А како наша испрошеница? Треба јој честитати — треба, јакако!
СРЕТЕН (женскињу на врата): Ходите овамо!… Смиљо, Кума-Стано!… Ходи, Милка, послужи господина помоћника. (Женскиње долази. Неке седну а неке стоје и разговарају тихо. Нера и Петко погледају се комично. Напослетку долази Милка с послужавником, на коме је слатко и неколико чашица ракије).