Слика 2, Сцена 7: ПУПАВАЦ и ПРЕЂАШЊИ
ПУПАВАЦ (Неши): А гле! Ћато брате, добро ми дошао! Откад се нисмо видели! Јеси уморан, а?
НЕША: Прилично, газда Вуле! (Рукују се).
ПУПАВАЦ (полако Живану): Биће оно!… Чекни мало.
ЖИВАН (полако њему): Баш ти хвала! Ето дошо ми је и ’двокат! (Покаже очима на Нешу; Пупавац погледа и насмеши се).
ПУПАВАЦ (гласно): Е баш си нашао ваљана, фина адвоката! (Смеши се). Ала ће Перо кијати и памтити кад се с тобом судио! (Неши). Молим те, ћато, притегни га и за моју љубав!… (Живану). Знаш, ја овог адвоката зовем ћато, а он мене газда — тако смо навикли одмалена. (Полако и поверљиво Живану). Море, једва ишчупах од овог мог угурсуза четири дуката… Него кад ћеш ми моћи то вратити?
ЖИВАН (полако). Богами, нећу моћи пре Међудневнице, а најдаље до Митрова дне…
ПУПАВАЦ (полако): Хм, хм! За шест месеци… Али што му драго — мој си човек… Него знаш шта! Да урачунамо ту и ова три дуката вересије, па да начинимо мало писмена — тек колико руке ради.
НЕША (радознало): Шта то — шта?
ЖИВАН (забашурује): Ништа… Имамо ’вамо неки разговор ко људи…
ПУПАВАЦ (Живану): А што кријеш, Жико брате?… И ћато је наш човек! (Неши). Ето, ћато, рад сам да му учиним неку малу љубав… Треба човеку четири дуката — па да му дам… (Живану). Еле, до Митрова дне има шест месеци… По цванцик интереза од дуката на месец…
ЖИВАН: Каки цванцик, болан?
ПУПАВАЦ: Дабогда горео као ова свећа, ако нисам погодио с овим мојим несретником да му платим по цванцик!
НЕША: Па то није много!… Дају неки по пет и по шест гроша на дукат.
ПУПАВАЦ (Живану): Видиш?!… Данас ти је, брате, новац скуп!… Него, као што рекох, да начинимо мало писмена.
ЖИВАН (слегне раменима): Кад већ није друга… а оно да начинимо…
ПУПАВАЦ (брзо): Дела, ћато, учини љубав нашем брат-Живану: напиши му мало облигације.
НЕША (седа за тезгу и узима писаћи прибор). Драге воље!… Колика је сума? (Пише говорећи). „Облигација на…“ колико?
ПУПАВАЦ (рачуна брзо): Четири у готову и три од вересије — седам; по цванцик од дуката интереза за шест месеци — 42 цванцика; рубља за облигацију и цванцик за потврђење — три дуката и седам. Пиши: „на десет дуката цесарских…“
ЖИВАН (одмахне руком): Ух, побогу, баш много!
НЕША (пише говорећи): „На десет дуката цесарских и три цванцика здрава, које ја доле потписани узех у зајам од г. Вула Пупавца, трговца овд., с тим да му речену суму новаца исплатим у року од шест месеци, то јест: од данас па до Митрова дне ове 1871. године…“ (Живану): Је ли тако, брат-Живане?
ЖИВАН (чешка се): Та, оно… тако је… најдаље до Митрова дне…
ПУПАВАЦ: Молим те, ћато, дотури још и ово: „У противном случају, ако не бих могао моме поверитељу речену суму до уговореног рока исплатити, обвезујем се да ћу му платити интерез по дванаест на сто, од истека рока па све до наплате.“
ЖИВАН: Баш, газда Вуле, то није требало!…
ПУПАВАЦ: Ама, брат-Жико, то се меће ради реда у сваку облигацију. Без тога не би важила. Не би је ни власт потврдила.
НЕША (довршује говорећи): „Од истека рока па све до наплате. Горње суме платац, Живан Кесерић, овдашњи. 23. априла 1871. године, у Каменици.“ (Пружа Живану перо). Дела, брат-Жико, закрсти! (Живан закрсти). Тако! (Потписује се говорећи). „Потписао га Неша Зеленбаћ, приватни адвокат из…“ (Даје Пупавцу). Ево, газда Вуле, све је у свом реду. Само још нек се потврди, па подај човеку паре.
ПУПАВАЦ (даје облигацију Живану): На, Жико брате, па тркни часом ту до среске куће те потврди. Ево ти и цванцик па плати таксу. (Даје му). Ако не буде никог у канцеларији, а ти отиди онде код срескога ћате… наћи ћеш га јамачно код куће. Реци само да сам га ја замолио, он ће ти учинити за моју љубав. (Куцка га љубазно по рамену). Дела, вере ти, часом.
ЖИВАН: ’Ајде, ва́ла, и да потврдимо кад му је така уредба. (Оде).