Слика 8, Сцена 12: ПРЕЂАШЊИ без ЖИВАНА
ПЕТКО (гледајући за Живаном, Видаку): Е где каишари хоће да упропасте човека! А не можеш им доскочити — не можеш, брате! (Настави тихо с Видаком).
ПУПАВАЦ (Неши): Али, ћато брате, зар се то не би могло пре?
НЕША: Пре не може… Али чим јој пошљемо либаде и тепелук, одмах ћемо сутрадан отићи да учинимо прошевину…
ПУПАВАЦ: Ех, ех!… Само да похитамо, брате… Ох, Милка, Милка!… (Спази Петка). Ко је оно, ћато?
НЕША: Наш помоћник. газда Вуле!
ПУПАВАЦ: Е, баш ћу га понудити! (Узима чашу с вином и устаје).
НЕША (задржава га): Не! Нипошто!
ПУПАВАЦ (отима се): А што не! (Прилази Петку поводећи се и пружа му чашу). Молимо — сркните мало!
ПЕТКО (погледа га и намргоди се): Шта ћеш, брате? Шта ћеш? (Неша притрчао и вуче Пупавца остраг за ћурче).
ПУПАВАЦ (отме се и пороне напред): А што?!… Ја сам пореска глава! Плаћам порез, прирез… Ја свакад, што се тиче, фино — на пример…
ПЕТКО (хоће да прође): Добро, брате, добро!
ПУПАВАЦ (плеће се пред њега): Ја никад нисам опорочавао власт!… (Неша га вуче, он се отима). Пусти ме да му кажем!… (Петку). Ја свакад, равним начином, Велим: да бог поживи власт и народ… и кад лежем и кад устајем… Најпре власт па — народ! (Неша га вуче; он се отима и посрће ближе пред Петка). Ја нисам, што се тиче, никад био каква пропаганда!… Код мене нема варанције!… Свакад велим: нека бог поживи власт!… (Пружа чашу). Али сркните само… фино вино — за сретно виђење… из моје руке… (Посрне јаче и полије Петка вином).
ПЕТКО (подвикне Видаку): Уклони овог човека! (Неша брзо одвлачи Пупавца; истрчи и Драгић из механе те му помогне).
ПУПАВАЦ: Никад нисам… свакад кажем: најпре власт па — народ! (Неша и Драгић одвуку га у механу).