Слика 9, Сцена 3: СМИЉА, СТАНА, МИЛКА, ДРАГА, НЕРА, ГОСТИ, ГОШЋЕ и ПРЕЂАШЊИ
СМИЉА, СТАНА, МИЛКА, ДРАГА, НЕРА, ГОСТИ, ГОШЋЕ и ПРЕЂАШЊИ (сви заузимљу по вољи места, док се Сретен и Вуле разговарају).
СРЕТЕН (Вулу): А ти се ваљда не љутиш на ме збег оног разговора јуче?
ВУЛЕ: Боже сачувај!… (Смеје се). Него си и био накрај срца!
СРЕТЕН (смејући се): Па, човече, знаш како ти је у оваким стварима! Брига — главобоља… Ја се и онако десио нешто зловољан; утом дође ти и господин Петко, па ме салетесте… Шта ти рече после, вере ти? Љути се ваљда, а?
ВУЛЕ: Више се чуди него што се љути…
СРЕТЕН: После сам се размислио, па сам видео — да имате право. (Осврће се). Ама видиш ти, молим те, где још нема тога човека… Баш ће ми бити жао ако се буде одиста наљутио!
ВУЛЕ: Можда има посла… Чујем — нашла се опет некаква пасквила, па се јамачно и због тога забавио… (Долази Пупавац, раздражен; вире му из ћурчета познате чарапе. Сви се забезекну кад га виде. Он звера на све стране. Мала пауза).