Предговор
М. Ђ. Глишић. 20. септембра, 1885.
Ово ми је први рад оваке сорте.
Трудио сам се да изнесем што верније нацртане типове каквих и данас има по нашим паланкама…
Јесам ли их добро нацртао — то могу пресудити само они људи, што су познати с нашим паланачким животом. Суд оних људи што једва по чувењу знају да у нас има некаквих „приватних“ адвоката, сеоских дућанџија и простодушних сељака, може бити само смешан, а никад меродаван.
Што се пак тиче драмских правила, по којима се обично мере и оцењују оваки радови, — нисам толико дрзак да речем: да је ова моја комедија баш савршена и без икакве замерке.
Могу се похвалити, без зазора, да је Подвала приказивана досад девет пута на нашој позорници1 и да је кућа свакад била пуна публике.
Била би грехота кад не бих овде захвалио свима члановима нашег и мушког и женског глумачког особља на њиховој усрдној вољи и љубави с којом су свакад приказивали своје улоге у мојој комедији. Њихова имена исписана су напред поред дотичних особа.
Ред је да захвалим и Матици српској што ми је Подвалу наградила из фонда Јована Наке са стотину форината.
Радоваћу се ако ова моја комедија буде и овако у књизи примљена онако како је већ примљена на нашој позорници.
Напомене
- Приказивана први пут 23. априла 1883. године у Народном позоришту у Београду. (Прим. прир.)