Слика 9, Сцена 6: ПЕТКО и ПРЕЂАШЊИ
ПЕТКО (забезекне се): Ехе! Шта је то?!
СРЕТЕН (брзо): Овај безобразник, ова протува… пијан ли је — луд ли је.
ПУПАВАЦ (врати се): О, нисам ја ни пијан ни луд! Ја само тражим своје право!
ПЕТКО (погледавши га, за се): Та то је Пупавац!… (Оштро). Шта тражиш ти овде, море — шта?
ПУПАВАЦ (као жалећи се): Ја сам преварен, молимо!… Мени је ова девојка овде насочена… Ја сам дао толике паре…
СРЕТЕН: Уклони га, господине, молим те — или ћу га сад… ху! (Хоће да полети на Пупавца).
ПЕТКО (Пупавцу): Хајд напоље! Напоље, одмах!
ПУПАВАЦ: Али ја хоћу моје паре… моје право!
ПЕТКО: Твоје право?… Е стани мало, брате, стани! Добићеш — јакако!… (Притрчи прозору и виче напоље). Пујо! Пујо!… Ха, ено и Видака! (Виче). Видаче! Ходи часом овамо — ходи!… (Окрене се Пупавцу). Сад ћеш ти, брате, добити што је твоје — добити сад, јакако!
ПУПАВАЦ: Ја ништа друго и не тражим, молимо!… Мене су преварили, оштетили… Ја само хоћу, што се тиче — фино, на пример…
ПЕТКО: Добро, добро!… Добићеш, брате, и што се тиче и фино на пример, јакако! (Долазе Видак и Пуја).