Слика 2, Сцена 8: ПУПАВАЦ и НЕША
НЕША (смешећи се): Море, газда Вуле, ти баш добро ћариш овде, а?
ПУПАВАЦ (задовољно): Па прилично, ћато! Фала богу, има свакад помало пазара. Истина, више на вересију него за готово; али опет је добро…
НЕША: Чини ми се, људи су овде имућни?
ПУПАВАЦ: Оно, знаш, што се тиче новаца — народ баш и нема тако много. Махом дође чељад те пазари: мало вунице, коју шамију, кумаш, цвет.
НЕША (смешећи се): Јест, јест… Мало памука, миришљавог сапуна, низ ђинђува.
ПУПАВАЦ: Јест… Па обично даду онако у смоку, торбицу жита, пасуља, бардак ракије, заструг кајмака, коју оку вуне… Шта знам, дајем и тако — нек се тек пазарује!
НЕША (смешећи се): Само што ти се тако у смоку плати три-четири пута више него што вреди…
ПУПАВАЦ (слеже раменима): Тек, ћато брате, ја никог не гоним силом да узима! Друго је за готов новац — друго за смок. Па, богами, хоћу и ја да видим мало хаснице… (Окреће разговор). Него ти ми, човече, не казујеш шта има ново у чаршији. Ја, дао бог, не одмичем од дућана; мој ортак иде по еспап. Од јесенас нисам никако силазио доле…
НЕША: Најновије је, газда Вуле, то — што сам јутрос изишао од мога адвоката…
ПУПАВАЦ: Изишао си? А зашто?
НЕША (намргоди се мало): Па споречкали смо се мало. Хоћу да радим на своју руку. Наместио сам канцеларију код неке моје тетке, и већ сам имао севте. Овај Живан био ми је прва муштерија…
ПУПАВАЦ (смешећи се): Аха, нашао си добру муштерију!
НЕША (радознало): Богати, је ли имућан тај човек?
ПУПАВАЦ: Да видиш — јест. Ваља му имање, у најмању руку, две оке дуката. Добричина је, да га нема у далеку, а веома прост. Ником није ни паре дужан. Ово му је сад први дуг што узима од мене…
НЕША (смешећи се): Него ти му баш лепо наплете! Ваљда си једва дочекао да га задужиш, а?
ПУПАВАЦ: Боже сачувај! Ако му не подноси, не мора узети. Данас, брате, нико не да да му новац лежи бадава… Је ли тако, богати?
НЕША: Тако је, газда Вуле!… Него, вере ти, шта се теби чини — хоће ли бити за мене посла овуд по селима, барем за први мах?
ПУПАВАЦ: Па биће, ћато!… Имаћу ето и ја неких својих подужица да се наплате код општине и код капетана… Не бери ти бригу, наћи ће се! (Долази Живан с облигацијом у руци).