Слика 9, Сцена 11: ПРЕЂАШЊИ, без ПУЈЕ
ЖИВАН: Удри, господине, позлатила ти се!… О, да ’оћеш и оног другог — бог до̂.
СРЕТЕН (Живану): Кога то, пријатељу?
ЖИВАН: Ама оног варалицу — оног Нешу, што се каже бајаги тамо неки ’двокат…
ПЕТКО: И он ти је, чини ми се, већ долијао — долијао, брате, јакако!
НЕРА (за се): О, баш волим!
СРЕТЕН (Стани): И тај ће несретник, кумо, најпосле затегнути личину!
СТАНА (слегне раменима): Ва́ла, куме, ја сам већ дигла руке од њега! Што га год постигне — на његову главу!… Не марим, вала, ништа!
НЕРА (за се): Не марим ни ја! Лажов један! Дати ми онако тврду реч да мене неће дирати, па ме опет метнути у пасквилу! (Погледа комично Петка, који је почесто погледује као мачак).
ВУЛЕ (осмехне се): Ама, богами, људи, и ова Пупавчева комендија — биће Нешино масло… видећете!
РАНКО: То ће и бити!
СТАНА: А јамачно! (Вулу). Откако је изишао од тебе, пријатељу — сваки час тумарао је тамо по Каменици.
РАНКО: И ја сам их овде често виђао заједно, а од ово неколико дана нису се ваљда ни раздвајали.
ДРАГА: И јуче пред мрак пили су и дерали се онамо пред механом „Код конкуренције“.
ПЕТКО: А јест, богами! Право каже… Били су обојица трештени пијани — трештени, јакако! Нису ни мени дали да прођем с миром — нису брате, јакако!
СРЕТЕН (осмехне се): Све — све… али ја се чудим откуд Пупавац бахну овамо!… Тражи паре, своје право. Спомиње некако обележје. Девојка му, вели, насочена!
СМИЉА (смешећи се). Па то није тешко погодити!… Њих двојица, као што велите, шуровали су све заједно. Морао је Неша њега навратити — да му бајаги буде проводаџија за нашу Милку, па му на тај начин измамити и штогод пара.
СТАНА (Смиљи): Ништа друго, кумо, него то! Пупавац је двапут видео и кумицу тамо код наше куће… Видиш, молим те, зато ли је Неша ономад пред њим споменуо навлаш Милкину прошевину!… Зачудила сам се — шта му би, а знам да онако није никад речи проговорио о том…
СМИЉА (смешећи се): Ето! Велим ја!
СТАНА: А Пупавац, кумо, окупи лупати којешта… да човек пукне од смеха! (Смеје се).
ВУЛЕ (смејући се): Еле, тамо-амо — сва је прилика да је Неша навео Пупавца на танак лед… (Долази Видак. Напољу граја, смех и узвици: „Уха, Пупавац! Уха, иш, Пупавац!“).