Слика 2, Сцена 9: ЖИВАН и ПРЕЂАШЊИ
ПУПАВАЦ: Потврдише ли, Жико брате?
ЖИВАН: А потврдише — ја! Види-де ваља ли му то! (Даје му хартију).
ПУПАВАЦ (загледа): Све је у реду! (Оставља хартију, па даје паре Живану). Ево сад теби, роде слатки, четири дуката! На, и да бог да да видиш вајду!
ЖИВАН: Е баш ти вала, газда Вуле! (Даје паре Неши). На, богати, па положи тамо суду и гледај да ми се оно љуцки пресуди.
НЕША: Ама немај бриге, човече! Сутра зором идем право одавде у суд.
ПУПАВАЦ: Баш, ћато, и ја те молим — заузми се за нашега Жику!
НЕША: О, заузећу се ја већ, као за себе!
ЖИВАН: Ех, дела, закона ти! Од мене ти, ва́ла, неће бити криво… А сад ’ајдемо ’вамо до моје куће да попијемо коју. А моремо и вечерати — што је бог дао…
НЕША (бајаги устеже се): Нека, брат-Живане, хвала ти! Ја ћу вечерас бити гост овде код мога газде Вула.
ЖИВАН (салећући): Ама немој, богати! Баш ’ајдемо! Биће мило и мојој Живанки. Кажем ја њој данас, чим дођох: „Море, нема ти ’наког ’двоката у крсту земље!“… ’Ајде, закона ти! ’Ајде и ти, газда Вуле!
ПУПАВАЦ (Неши): Па хајдемо, ћато, да не кваримо вољу нашем брату Жики! (Одлазе, умиљавајући се чисто око Живана).
— Завеса —