Чин 1, Сцена 8. ЖИВКА, ЧЕДА
ЧЕДА (припаљује цигарету): Бадава, овако више не иде!
ЖИВКА: Па не иде, али, право да ти кажем, не би ти ни та једна класа много помогла. Не може једна класа да ти исплати дугове.
ЧЕДА: Што ви мени једнако те дугове натичете на нос? Нисам их направио од беса, него кад човек узме жену без мираза па почне кућу кућити…
ЖИВКА: Нисмо те ми терали да је узмеш. Ти си увек говорио да је волиш.
ЧЕДА: А ви сте говорили да има 12.000 динара мираза.
ЖИВКА: Па има.
ЧЕДА: Ама где су? Волео бих да видим тих 12.000 динара.
ЖИВКА: Примићеш их од осигуравајућег друштва.
ЧЕДА: Примићу, ал’ кад умрете и ви и отац.
ЖИВКА: Па можеш ваљда дотле почекати.
ЧЕДА: Могу дотле и умрети.
ЖИВКА: Не би баш била велика штета.
ЧЕДА: Па не би за вас, могли би још и ви да наследите и моје осигурање.