Чин 4, Сцена 3: ДАРА, ПРЕЂАШЊИ
ДАРА (доноси још одела из собе и затиче их): Па зар ви ту седите и читате новине? Нека само наиђе мајка, па ћете се лепо провести.
РАКА: Само онако, прегледали смо. Је ли, Даро, знаш ли ти да ми кажеш ко је то Ни-ни-ко?
ДАРА: Не знам ја ништа, а теби препоручујем да се чистиш, да те не затекне мајка. А и ви, Анка, могли би гледати други посао а не да читате новине…
АНКА: Ја сам само донела новине које сам купила.
РАКА: А и ја. Знаш, једва сам купио дванаест бројева. Онај Карагу плаћа по двадесет пара комад, па све њему продају. И овде са добио само тако што сам једном продавцу подвикнуо: „Мораш ми продати, ја сам син мандаринов!“
ДАРА: ’Ајде, ’ајде, носи те ђаво!
РАКА: Ама није, хтео сам да кажем министров.
ДАРА: Боље иди па купуј и даље новине кад ти је мајка тако наредила.
РАКА: Право кажеш! (Анки). ’Ајде, А-ки-ка! (Оде).
АНКА: Ако жели госпођа да јој помогнем?
ДАРА: Није ми потребна помоћ.
АНКА: Молим. (Оде).