Чин 1, Сцена 12: ПРЕЂАШЊИ, РАКА, ДАРА
РАКА (на средњим вратима): Шта ме зовеш?
ЖИВКА: Јеси ли купио новине? А јест, богами, нисам ти ни дала. Ама, где је та Дара?
ДАРА (на левим вратима): Била сам у кујни.
ЖИВКА: Цилиндер, отац тражи цилиндер!
ДАРА: Па где је?
ЖИВКА: Последњи пут, кад је био пријем о краљевом дану, мет’ла сам га тамо у соби, на орман.
РАКА: А, није, ја сам га видео у сали иза фуруне.
ЖИВКА: Па, забога, идите, идите, нађите га! Али брзо, одмах!
ДАРА и ЧЕДА (одлазе у собу).
ЖИВКА (момку): А је ли господин био расположен кад је тражио цилиндер?
МОМАК: Није!
ЖИВКА: А љут?
МОМАК: Није био ни љут.
ДАРА (враћа се): Нема га!
ЧЕДА (за њом): Нигде га нема!
ЖИВКА: Ама, како да га нема? (Одјури задњим вратима). Анка! Анка! (Свима). Та тражите га, забога!
ЧЕДА: Ама, шта сте се збунили?
ЖИВКА: Па тако је то, дабоме, кад човек једанпут у години носи цилиндер. И ко ће сад да му се сети где је!