Чин 4, Сцена 17. АНКА, ПРЕЂАШЊИ
АНКА (доноси писмо): За госпођу! (Одлази).
ЖИВКА (помирише писмо).
НАТА: Молим вас, дозволите ми да то писмо помиришем?
ЖИВКА: Ју, госпа-Нато, шта вам пада на памет; откуд па сад туђе писмо да миришете!
НАТА: Дозволите ми, молим вас.
ЖИВКА (подметне јој): Ево баш, помиришите, кад вам је толико до тога стало.
НАТА: Исти мирис и иста боја, розе… Отворите слободно, отворите; није то мени ништа непознато; добијала сам и ја таква писма.
ЖИВКА: Ију, шта ви мислите?
НАТА: Па де, де, — што се сад правите… Учили сте и ви бриџ, нисам само ја… Море, знам ја све то по реду. Отворите, кад вам кажем, слободно то писмо, јер како сте ми малопре говорили да може доћи до оставке вашег мужа, онда знајте да то писмо може да буде врло важно.
ЖИВКА: Важно (Отвори нервозно, чита, згражава се им даје писмо госпа-Нати).
НАТА (прочита): Оставка! Кажем ја вама. Овако исто писмо сам и ја добила чим је пао мој кабинет.
ЖИВКА: Ју, ју, ју… Не могу да дођем себи!
НАТА: Шта ћете, таква је та дипломатска љубав.
ЖИВКА: Чујте, госпа-Нато, ово је нека права дипломатска свиња.
НАТА: Само слушајте, госпа-Живка, то писмо много значи. Та дипломатска свиња не даје оставку све дотле док није сигуран да је дотични министар дао оставку.
ЖИВКА: Шта кажете… Ју, прегризла језик дабогда! Каква оставка?
НАТА: Кажем само: овај насигурно пише.
ЖИВКА (узруја се): Ама, је ли то могуће?
НАТА: Ех, како да није могуће. Оставка владе, госпа-Живка, то вам увек падне као гром из ведра неба. Правим ја планове: те овако ћу да наместим кућу, те овако ћу да правим излет; те у ову ћу бању летос… а тек… бррр… бум! Удари гром: Падне влада им оду сви планови у ветар. Згодио ме је, слатка моја госпа-Живка, па знам како је!
ЖИВКА: Ама, шта ви ту говорите…
НАТА: А натуштило се нешто небо па немојте се изненађивати. Где је облака, ту ће бити и грома. Зато ја, благо мени, да се склоним. Не волим да вам стајем на муку; знате како је, свакоме је лакше кад сам подноси оно што га снађе. Хајде, збогом, госпа-Живка; па немојте ви то тако да примите к срцу. Збогом! (Оде).