Чин 1, Сцена 23: ПРЕЂАШЊИ, РАКА
РАКА (улети): Мама, знаш шта је ново? Тата постао министар!
ЖИВКА (љуби га): Е, а ко ти је то казао, чедо?
РАКА: Кажу ми деца, и мене су одмах прозвали министарско прасе.
ЖИВКА: Мангупска посла. Више се нећеш дружити са тим мангупима.
РАКА: Него с ким ћу?
ЖИВКА: Дружићеш се одсад с децом енглеског конзула.
РАКА: А није то ништа што су ме назвали прасе, него су ми псовали и мајку.
ЖИВКА: А знају ли они да је твој отац министар?
РАКА: Знају, па баш зато и псују!
ЖИВКА: Записаћеш ми ту безобразну децу, па ћемо их преместити у унутрашњост: и децу, и разред, и учитеља. У овој земљи мора једанпут да буде реда и да се зна коме се сме псовати матер а коме не сме.
РАКА: Јаој, да знаш, мама, што волим што је тата постао министар!
ЖИВКА: Е?!… А зашто?
РАКА: Па, одсад кад ме тата истуче, ја само скупим демонстрације, па се раздеремо: доле влада!
ЖИВКА: Прегризо̂ језик ти, дабогда!…
РАКА: Доле влада!…
ЖИВКА: Куш, кад не умеш да говориш као паметно дете!
РАКА: А нисам ти ни казао! Ево га иде отац!
ЖИВКА: Иде? Па што не говориш, марво једна, него брбљаш којешта. (Збуни се). Децо, децо, немојте да ми сметате. Ви станите иза мене. Боже мој, ко би то реко̂: отишао јутрос од куће као обичан човек, а враћа се министар. Ама станите овамо, немојте ми сметати!