Чин 1, Сцена 4: ПРЕЂАШЊИ, РАКА, АНКА
РАКА (гимназиста, улази без књига и без капе, сав подрпан).
АНКА (улази за њим и носи књиге и капу).
ЖИВКА: Ију, црни синко, ти си се опет тукао?
РАКА: Нисам!
АНКА: Јесте, јесте, тукао се!
ЖИВКА (тетки): Погледај га, тако ти бога, какав је, као да је с вешала пао.
АНКА (постави књиге на сто): Ето је и руку раскрвавио.
ЖИВКА: Ију!… (Шчепа му руку коју је везао марамом). Несрећниче један, битанго! (Анки). Донеси воду да се испере. (Анка одлази). Још каже, није се туко̂!
РАКА (упорно): Нисам!
ЖИВКА: Него шта си?
РАКА: Правили смо демонстрације.
ЖИВКА: Какве демонстрације, бог с тобом?
РАКА: Против владе.
САВКА: А шта ти имаш са владом, побогу синко?
РАКА: Немам ништа, али сам и ја вико̂: доле влада!
ЖИВКА: Ето ти, ето ти, па не цркни сад од муке! Ама шта си ти имао да се мешаш у демонстрације?…
РАКА: Па није само ја, цео свет. Ено, још се туку на Теразијама, а влада је морала да да оставку, јер је убијен и један радник и тројица су рањени.
ЖИВКА: Ју, ју, ју. Ето како ће и главу да изгуби једнога дана!
АНКА (долази с лавором и бокалом): ’Ајде овамо у кујну да те умијем.
Р АКА: Шта ће ми да се умијем?
ЖИВКА: Вуци се тамо, опери ту руку. Зар не видиш да изгледаш као шинтерски шегрт. (Гурне Раку те овај оде с Анком).