Чин 4, Сцена 8. ЖИВКА, ВАСА
ЖИВКА: Богати, Васо, реци ти мени: познајеш ли ти колико-толико законе?
ВАСА: Па, како да ти кажем, Живка, нити ја познајем законе нити закони мене.
ЖИВКА: Па како то, кад си био толике године полицијски чиновник?
ВАСА: Био сам, није да нисам био, али, право да ти кажем, док сам био полицијски чиновник, нисам осећао потребу да се упознам са законима. Али, ако те треба што посаветовати, ја и онако знам, умем да одмерим шта је право, а шта није.
ЖИВКА: Не питам те ја шта је право а шта није, него те питам какви су то закони у овој земљи кад полиција не може да забрани новине које вређају једну министарку?
ВАСА: Ти си била код управника вароши?
ЖИВКА: Сад сам дошла отуд!
ВАСА: Па шта ти каже?
ЖИВКА: Не могу, вели, по закону; то није, вели, права увреда, то је само алузија. Ама каква алузија, побогу брате, зар назвао ме одвратном бабом, па то алузија.
ВАСА: Па то није, ал’ биће оно алузија што је Симу назвао мандарином. Ја мислим, то ће бити алузија.
ЖИВКА: А ако ја томе који је писао разбијем нос, хоће ли и то бити алузија?
ВАСА: Остави се, богати, Живка, тога. Ја не знам каква је то манија у твојој породици, сви хоћете да разбијате носеве. Него стишај се ти мало, па да разговарамо о томе: шта да се ради?
ЖИВКА: Ама, какво те стишавање снашло, црни Васо! Зар изгрдили ме и нагрдили и нафарбали свима бојама у новинама, а ти мени да се стишам. Море земљу ћу да прегризем, па ћу да га нађем, а већ кад га нађем, запиштаће мајци и проклињаће час када је научио да пише. Задавићу га, разумеш ли, ево овим ћу га рукама задавити.
ВАСА: Де, де, де! Опет си пала у ватру.
ЖИВКА: Па како да не паднем у ватру, него у шта хоћеш да паднем?
ВАСА: Оно јест… знам како ти је!
ЖИВКА: А знаш ли ти, Васо, шта ја мислим, која ме је змија ујела?
ВАСА: Не знам.
ЖИВКА: Нико други него госпа Ната. Руку бих у ватру мет’ла ако то није њено масло.
ВАСА: А што мислиш да је она?
ЖИВКА: Па преотела сам јој онога.
ВАСА: Кога си јој преотела?
ЖИВКА (тргне се): Онако де… само форме ради.
ВАСА: Не разумем те, шта си преотела форме ради?
ЖИВКА: Па брате, преотела сам јој министарску фотељу, и онда, дабоме, и све оно што иде уз то.
ВАСА: Фијакер?
ЖИВКА: Ама није фијакер само, него и друге ствари. Не разумеш ти то!
ВАСА: Па то „форме ради“ не разумем.
ЖИВКА: Па не разумеш, дабоме, кад ниси отмен; да си отмен, ти би разумео, овако дабоме…