Чин 3, Сцена 10. ЧЕДА, АНКА
ЧЕДА (на вратима своје собе): Анка, јесте ли сами?
АНКА (кокетно): Јесам!
ЧЕДА (излази. Он је обукао црно свечано одело, на рукама му рукавице и на глави цилиндер).
АНКА: Ију, а што сте се ви тако лепо обукли?
ЧЕДА: Због вас, Анка. То је моје свадбено одело.
АНКА: Е, то ми је мило. И тако обучени доћи ћете и тамо у моју собу?
ЧЕДА: Па зато сам се и обукао.
АНКА: Је ли истина?
ЧЕДА: Доћи ћу кад вам кажем.
АНКА: Још данас?
ЧЕДА: Па да, још данас.
АНКА: Још сад, може бити?
ЧЕДА: Па добро, још сад, али вас молим претходно да ме пријавите госпођи министарки.
АНКА (изненађена): Да вас пријавим госпођи?!
ЧЕДА: Да, и дајте јој моју визит-карту. (Вади и даје јој). Ја ћу чекати у предсобљу.
АНКА (збуњена): Али… како… ви чекате… и да вас пријавим… ја све то не разумем.
ЧЕДА: И настаните свакојако да ме госпођа прими. Реците, имам званичан разговор.
АНКА: Лепо! А после?
ЧЕДА: А после, споразумећемо се.
АНКА: Идем одмах! (Одлази у собу).
ЧЕДА (Погледа за њом на излази на задња врата).